Kada je, pre dve decenije, tada nova vlast u Gornjem Milanovcu, diskutovala o novim nazivima ulica u gradu pod Rudnikom, jedan milanovački istoričar je izneo mišljenje, ili tvrdnju, kako hoćete, da Gavrilo Princip ne bi trebao da dobije svoje asfaltirane metre u Milanovcu, jer je, kako je rekao „čelični“ istoričar, „on najobičniji atentator i terorista“. Rasprava, teške reči i iznošenje različitih mišljenja su usledila u narednim danima, ali, čini se, ni blizu kao skorašnja rasprava o pojedinim muralima.

U opštinskom parlamentu je nedavno bila rasprava oko novih naziva ulica u Rudničko – takovskom kraju, ali, shodno rasporedu snaga na spratu u Takovskoj, broj 2, ni blizu kao nekada.

„Ispod radara“ je prošao i predlog, odnosno odluka o imenima ulica u pranjanskom kraju. Jeste li znali za to? Pa, naravno da niste. Jeste li znali kada su vam zauzimali prostor ispred seoskog Doma? Jeste li znali kada su vam sekli lipe? Znate li čemu služi nastrešnica ispod pumpe? Ko je, i po kojoj ceni pravio put od Takova do Pranjana? Pa, naravno… Ćuti, ne talasaj. E, tako je i sa ulicama.

U Milanovcu nisu mogli da se dogovore oko toga gde će i da li će svoju deonicu dobiti Dražimir Marušić. Prepucavali su se, terali su se uz i niz vodu, postavljali pitanja u smislu „čiji je Dražimir“, ali, neka od ulica je i dalje ostala bezimena, ili sa nekim brojem, ko zna… A Pranjani? Pranjani nisu voleli svog sunarodnika, pa se, eto, i nakon 11 godina, i dalje ogradjuju od njega. Ali, gde su pranjanski socijalisti? Gde su svi oni koji se, uprkos svemu, dok broje komunističke pare u slamarici, i dalje kunu u Dražu? Što se ne pobuniše da i Draža, odnosno, njegov pokret, dobije ulicu u Pranjanima, pogotovu sad, kada je i država izjednačila dva, kako kažu, bar nominalno, Tita i Dražu? Ko koga laže?

Zašto, recimo, deo puta od ambulante do Plane, pored „Brezakovog“ igrališta, ne dobi ime po Draganu Vidakoviću, osnivaču organizovanog loptanja u našem kraju? Gde je ulica Boža Prodanovića? Gde su murali posvećeni ovom akademiku? Ako smo „tanki“ sa herojima, sa umnim ljudima nismo… Bili… Zašto sve gledamo kroz dnevnopolitičke prste, pa se, tako, recimo, neki novi glasnogovornici, dive sami sebi kada u stranci predlože da se u centru Pranjana podižu spomenici onima koji „rade za njihovu stvar“.

U stvari, ne znaju oni da ti ljudi, za života sami sebi obezbedjuju spomenike u vidu atraktivnih nekretnina. E, prostoto, prostoto… A, dok se mi raspravljamo o nekim trivijalnostima, „uvaljuju“ nam put po ceni od preko milion evra po kilometru. Eno ih, pogledajte bolje… Draža, Tito, Dražimir… zagrlili se, pa nam se smeju od srca. E, moj narode…

 

Goran Trifunović