• 16.05.2022.

Tragom zagonetki i tek malo dokazanih odgonetki životne, ljubavne, tragične i umetničke misterije Momčila Nastasijevića (2)

VEČITA ZAGONETKA? Momčilo Nastasijević, portret, rad brata Živorada

VEČITE TAJNE BIĆA I PERA

Ključne lične i literarne tajne (i) ovog pisca možda će ostati večite. Ovaj rad je dobronamerni podsetnik na izvanredan naučni skup, nažalost premalo zapažen u srpskoj javnosti, koji je pokušao da reši tu enigmu, i na istraživačku dramu Zorice Simović „Nastasijevići i stari Milanovac“. Faktografija drame i skupa se nadovezuju

TRAGANjA ZA ISTINOM Učesnici naučnog skupa o Momčilu

Piše: Milorad Bošnjak

NEDOKUČIVOST svog unutrašnjeg bića, genijalni pisac Momčilo Nastasijević uneo je u svoje neprocenjivo vredno stvaralaštvo. Mnoge lične i spisateljske zagonetke, misterije Momčilovog bića i pera, nisu rešene ni do danas, 127 godina od njegovog rođenja, a 83 godine od preranog gašenja života. Možda će ostati večite, uprkos svim traganjima…?

Do objavljivanja naših dosadašnjih i predstojećih istraživanja, svedočenja merodavnih sagovornika, u ovom radu srpsku javnost podsećamo na njoj nažalost (pre)malo znan naučni skup „Momčilo Nastasijević, magnovenja i odjeci“, i na raniju istraživačku, faktografsku pozorišnu dramu Zorice Simović „Nastasijevići i stari Milanovac“.

PORODIČNO U SVOM MILANOVCU Braća i sestre Nastasijevići

Skup izuzetno merodavnih stručnjaka organizovala je Biblioteka „Braća Nastasijević“. Pokušao je da delimično reši literarne nedoumice Momčilovog opusa. Održan je u Gornjem Milanovcu, zavičajnom gradu te umetničke porodice, kao i premijera rečene drame, čija je autorka, akademski dramaturg, takođe iz ovog grada.

EMINENTNI naučnici pokušali su da proniknu u segment po segment ove složene teme.

MOMČILO NIJE BIO POD UTICAJEM ZBIVANjA Prof. dr Jovan Delić

– Momčilo uopšte nije bio pod uticajem zbivanja svog vremena! Studirao je francusku književnost, srpski jezik, srpsku književnost i komparatistiku. Bio je klasičan komparatista, romanista i slavista. Držao je predavanja sa evropskom tematikom. Kao avangardni pesnik, bio je čovek sinteze. Ne osporava nacionalnu tradiciju, naprotiv, nego je sintetizuje, spaja narodnu i evropsku poeziju iz doba visokog simbolizma. Možemo ga shvatiti kao folklornog modernistu. Na njega je presudno uticalo čuveno „Slovo ljubve“. Smatrao je, da je svet jedan, Bog jedan. Insistirao je na maternjoj melodiji, što su mu mnogi savremenici osporavali, ali, ipak, Momčilo je rastao i postao pesnička gromada! – objasnio je dr Jovan Delić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

Momčilo je imao jak umetnički uticaj na pesnika Vaska Popu i krug oko njega! Cenili su ga Isidora Sekulić i mnogi veliki umovi. U „vunenim vremenima“ komunizma opus mu je skrajnut, napadan kao „nacionalistički“. Ipak, usuđivala se pozitivna kritika da kaže koju reč, makar šturo. Ideološki led o Momčilu probijen je 60-ih, otkad u periodici izlaze članci i eseji o njemu, 1973. objavljeno je 700 takvih tekstova, dospeva i u antologije…

Dr Aleksandar Petrov, profesor Univerziteta u Pitsburgu, SAD, smatrao je da Momčilo nije bio usamljenik ni u životu ni u književnosti, kako mnogi misle. – Nije bio pustinjak. Prihvata razmenu misli sa vodećim umetnicima. Uzori su mu bili srpska srednjovekovna književnost, Njegoš, Jovan Dučić, Jovan Sterija Popović, kojem je bio blizak po obuzetosti mišlju o prolaznosti, kojom uništava iluzije i za sebe i za druge. Momčilo doživljava ljubav ne kao strast, nego kao žižu u kojoj se spajaju ključna pitanja ljudske egzistencije! Obožava frulu u poeziji, a malo se zna da mu je preteča tu bio Aleksandar Ilić. Momčilova poezija je poezija rasta i rastajanja, nestajanja jednog jezika i tipa i zamena drugim – izneo je dr Petrov, koji od svoje mladosti izučava osobenosti Momčila.

PROSLAVILI SRBIJU EVROPOM Umetnička braća Nastasijević

MATERNjA poetika, očinski smisao i ulovljeni bitak srž su Momčilove poezije, kojima se bavio dr Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Po dr Bojanu Joviću, iz Instituta za književnost i umetnost, Momčilo je bio deo evropskog avangardnog pokreta, ali ipak odudara od uobičajene avangarde i njenih tokova.

– Njegova umetnost začeta je još u rodnom Gornjem Milanovcu! Pun stvaralački zamah dobio je u čuvenom Salonu Nastasijevića u Beogradu, gde su često dolazili Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, mnogi kompozitori… Uz literarnu, Momčilo je izvrsno poznavao i muzičku umetnost. Vodio je polemike o modernističkom senzibilizmu sa mnogim piscima. Dotiče i socijalne momente 30-ih godina, pri poremećaju društvenih odnosa – nalazi dr Jelena Panić Maraš, iz Učiteljskog fakulteta u Beogradu.

Smisao stvaralaštva, Momčilo Nastasijević je poistovećivao sa – smislom života!

POZORIŠNA drama „Nastasijevići i stari Milanovac“ uspešno traga za istinom o toj umetničkoj, srpski i evropski značajnoj porodici. Bez imalo reklame, kojoj autor ovog rada uopšte nije sklon: ta i drama njena naslednica „Angelska sonata“ trebale bi se, zbog istine, igrati na pozorišnim scenama širom Srbije. Ne samo u Beogradu i Milanovcu. Sa obe drame, dramaturg i njihov režiser Zorica Simović, razrešava mnoge tajne Nastasijevića.

Kroz odlično uigranu dramu „Nastasijevići i stari Milanovac“ saopštene su istorijske, dokumentarne činjenice o Srbima Nastasijevićima, koji potiču iz Prizrena. Nisu poreklom Šiptari iz Albanije, kako su pogrešno, verovatno zlonamerno navodili pojedini autori!

Postojala su dva najznačajnija centra stvaralaštva predaka četvorice umetničke braće Nastasijević, istorijska i kulturološka. Preci su im bili čuveni graditelji pravoslavnih hramova, koji su se u svoje vreme prezivali i drugačije, Đorđević. Prvo duhovno, umetničko mesto bio im je Ohrid (u starinskim spisima ove porodice i drugim, tada zvan Orid) a zatim Brusnica, kolevka dinastije Obrenović kod današnjeg Gornjeg Milanovca. Grada, koji tada nije ni postojao, jer je osnovan 1853. voljom kneza Aleksandra Karađorđevića, ali mu se privredni i duhovni život razvija za vreme ponovne vladavine knjaza Miloša Obrenovića, koji ga je preimenovao – jer, osnivački je nazvan Despotovica, po istoimenoj rečici koja tu protiče, ali knjaz ga prekrštava u spomen na svog polubrata, Vojvodu Milana Obrenovića.

Drama nas, glumački i dokumentovano, vraća upravo u ta stara vremena. Prvo, kroz „razgovore“ Svetomira Nastasijevića poznatog kompozitora i njegove sestre Slavke, koja je takođe bila talentovana muzička umetnica, što se u srpskoj javnosti malo zna! To su „dijalozi“ njih dvoje međusobno, pa „razgovori“ sa viđenijim Milanovčanima, od vremena zasnivanja Gornjeg Milanovca u kojem su presudno učestvovali preci umetničke porodice Nastasijević, tada još prezimenom Đorđević. Vremenski, drama prati svu četvoricu braće Nastasijević, do njihovog odlaska na školovanje u Beograd na koje su otišli peške! Kasnije će, u Beogradu i širom onovremene Evrope: Momčilo pesnik i romanopisac, Slavomir dramaturg, Živorad slikar i Svetomir kompozitor, ostaviti neizbrisiv pečat u umetnosti – objasnila nam je Zorica Simović.

STECIŠTE SRPSKE I EVROPSKE ELITE Salon Nastasijevića u Beogradu

REČJU RAZORUŽAO RAZBOJNIKA

– DEO svoje životne drame, Momčilo Nastasijević doživeo je u Prvom svetskom ratu. Tada on, bolešljiv, kad su ga vojne komisije odbile za službu u odbrani otadžbine, u rizičnim okolnostima „kroti aždahu“ rasklimatane ratne mašinerije, svojim superiornim duhom, hrabrošću i znanjem stranih jezika. Bio je to je slučaj Đelpina, italijanskog vojnika, koji se pred kraj rata odmetnuo i sam, naoružan bombama i vatrenim oružjem, harao po Milanovcu i okolini, opasan za ceo kraj. Panduri su drhtali na pomen zloglasnog Đelpina. Tad na opasnu „scenu“ stupa bledi, prefinjeni Milanovčanin, Momčilo Nastasijević. Rešava da, iako bolestan, sam obuzda Ćelpina! I, zaista: pred njim, kao pred svecem, Đelpino dostojanstveno, položi oružje i s njim se, fijakerom, odveze u Čačak, da se preda novim srpskim, to jest već jugoslovenskim vlastima! – deo je istraživačkih nalaza autorke te drame.

 ODBEGLI ZAROBLjENIK MOMČILO

OVAJ istiniti momenat iz drame mi je najdraži: susret odbeglog zarobljenika Momčila i nemačke patrole noću na putu između Kragujevca i Milanovca. Usred strašnog Velikog rata, u pogibelji, neizvesnosti, sreću se tri mladića sa dve zaraćene strane, na kraju na savršenom nemačkom jeziku rasprave o piscu Geteu i kompozitoru Vagneru – rekla nam je Simovićeva.

ANEGDOTE

IZ obilja anegdota o detinjstvu Momčila Nastasijevića, ostaće i ove. Kad je imao četiri godine, rastužio se što se njegova dadilja, porodična služavka, udaje za jednog činovnika, pa nasrne na njega da ga „izudara“. Više dugo nije priznavao druge dadilje. Kao dečak, na rečici Despotovici što teče kroz Milanovac, satima je iz šipražja bacao kamenčiće i rasterivao ribe, jer mu je bilo žao da ih ribolovci ulove.

UMETNICI – SVEŠTENICI

– MOMČILO je smatrao da su umetnici neosvešćeni sveštenici, i tako je shvatao njihovu misiju. Propagira mesijansku estetiku, otkrivanje lepote nadstvarnosti. Ali, politička, duhovna i jezička nezavisnost su odlike njegove umetničke ličnosti, bez obzira na epohalnu uslovljenost – istražila je dr Jana Aleksić, iz Instituta za književnost i umetnost.

 TUGA I SMRT

NI kod Momčila, tuga nije sasvim slučajna, čak ni kad tuguje nad samim sobom. Njegova tuga izvedena je iz samosaznajućeg bića – uveren je dr Aleksandar Jerkov.

MOMČILOVA POEZIJA RASTA I RASTAJANjA Prof. dr Aleksandar Petrov

– Misao Momčilove umetnosti obojena je vitalistički, životno, uprkos saznanju o svojoj smrtonosnoj bolesti. Poezija mu je obeležena odnosom čoveka, umetnosti i Boga – deo je istraživanja dr Bojana Jovića.

 NIJE BIO MASON!

U GODINAMA nakon višedecenijske prećutne, a stroge političke zabrane objavljivanja i čitanja Momčilovih dela, i nakon isto takvog njenog postepenog ukidanja, časni književni kritičari, izdavači i hrabriji mediji, počeli su da objavljuju njegove knjige (uz oprez prema vladajućim komunistima u bivšoj SFRJ, nadasve u Srbiji). U vremenu uzastopnog nestajanja SFRJ, pre početka ratnih kriza, pojedini mediji su u svoje senzacionalističke „svesrpske“ ili antisrpske priče, apsolutno neistinito upetljavali da je – Momčilo Nastasijević bio član bratstva Slobodnih zidara (masona) i to navodno „vrlo uticajan“.

Neistinito zato, što ni u jednom arhivu: za tačne spiskove srpskih masona između dva svetska rata najmerodavnijem Fondu 100 Arhiva Jugoslavije, ni u jednako tačnim privatnim i državnim fondovima u severnoj Italiji, koji se odnose na sav Balkan, u koje je autor ovog teksta časnim dozvolama arhivara imao uvide, kao ni u svim delima poznatih istoričara masonerije na Balkanu, imena Momčila Nastasijevića kao masona uopšte nema!

(MASONSKO) OSPORAVANjE I ODBRANA

IAKO Momčilo nije bio pripadnik bratstva Slobodnih zidara, njegov opus osporavala su dva važna kulturna delatnika u Kraljevini Jugoslaviji, između dva svetska rata! Oba masoni, tada uticajni! Prvi Ivo Andrić, pa dr Aleksandar Belić. Nastojali su da Momčilovo delo prikažu kao „sintezu narodnog, folklornog i modernizma“. Najoštrije su kritikovali jezik u njegovim delima, kao „tragičan“. Prošle su te i druge javne osude, Momčilo ih je preživeo, ali ne i svoju bolest, nažalost… Za koju su znali i protivnici i apologeti njegovog opusa.

O Andriću, eventualno neupućenoj javnosti, treba istaći: između dva svetska rata zaista je bio pripadnik Slobodnih zidara, ranije povezan i sa revolucionarnom tajnom organizacijom „Mlada Bosna“. Iako je u međuratnom periodu bio poznat pisac, iz masonerije je – izbačen! Zato, što je dokazano ljubavisao sa ženom „brata“ masona i kolege po peru Gustava Krkleca, što časna masonerija ne oprašta! Ovo sledeće znaju i đaci: Andrić dobija Nobelovu nagradu 1961. godine za vreme vlasti Josipa Broza Tita, na predlog pisaca pod Titovim patronatom.

Akademik dr Belić, u međuratnom dobu takođe uticajni mason, u javnosti je ovekovečen kao filolog, profesor i rektor Beogradskog Univerziteta, predsednik SANU, član i evropskih akademija… Poznavaocima masonerije, njegov istup protiv Momčila beše zagonetan.

U odbranu Momčila, nastupili su Stanislav Vinaver (u masonskim spiskovima naveden, ali bez preciziranja funkcije i stepena u tom bratstvu) kao i drugi pisci.

 

Violeta

Prethodni članak

Šutić: Od posledica koronavirusa preminule dve osobe

Sledeći članak

Pranjanska razglednica: Ime