„Dir mister druže Bajden… Mi, meštani pranjanskog kraja želimo da vam ovim neposrednim putem čestitamo na pobedi u takmičenju za prezidenta USA država. Verujemo da znate da smo mi sve vreme bili uz vas i da smo svojom snagom volje i ostalih mogućnosti ubedjivanja, naterali sve Srbe in Amerika, a smatramo i dalje, šire, uže, brže, jače, bolje… da glasaju za vas.

Uostalom, nije nam izbor ni bio težak, jer ste za protivnika imali onog našeg, pa, da kažemo, komšijskog zeta. Praktično, prizetka. Da mu nije žene, ne bi on ni do ovoliko dobacio. Mi mu pošaljemo našeg najpametnijeg, najškolovanijeg, najnačitanijeg… jednom rečju, najčoveka, a on ga smesti na neku tronošku, i pokloni mu penkalu. Moš misliti… Čak je zaboravio i patrone da mu da, a ovde, kod nas, nema američkih patrona, jer se pune na drugi način.

Takodje, hteo je on da dodje kod nas, pa je, valjda u tu svrhu, napravio i aerodrom na Galovićima, ali, nije, izgleda išao u školu, inače bi znao da se sa tog aerodroma odlazilo, a ne dolazilo. Ipak, mi, ne samo da ga nismo zvali, nego smo i izbegavali da ga pominjemo, a kamoli pozovemo u goste.

I, još nešto. Pričali su nam godinama da ste vi bili za bombardovanje naše zemlje, ali, mi znamo da to nije tako, pa smo, čak, čuli i da ste vi lično insistirali da Pranjani budu poštedjeni NATO bombi, pogotovu što je naš kraj bio ogorčeni protivnik tadašnje crveno crne koalicije. Zamislite samo koliko su nas lagali, decenijama smo učeni da su pilote sa Galovića spašavali meštani pranjanskog kraja, kao i vojska Draže Mihailovića.

Srećom, dodjoše neki umni i stručni ljudi, pa nam objasniše da su pilote, u stvari, spašavali neki drugi, koji su, izgleda, to radili na daljinu, jer ih ovde, u to doba, nije bilo.

Znamo da si demokrata, kao i mi, pa te pozivamo da sve to obeležimo pod zajedničkom nam zastavom. Naše je iće i piće. Nemoj nam dovoditi svoje ambasadore, ovde im neko zviždi, neko pada preko njih, ali, da znaš, da ima nas principijelnih, doslednih, poštenih i, šta ti se već dopada. I da znaš, ako su ti se po’abali oni opanci iz Skadarlije, što ti uvališe pre neku godinu za 70 evra, kod nas te čekaju prave „piroćanke“. Pa da, dir Džo, vidiš šta je obuća… U potpisu- mi!!!“.

Goran Trifunović