Goran Trifunović, foto: gminfo.rs
PIŠE Goran Trifunović
„Učiti, učiti i samo učiti“, izgovorio je, davnih dana „drug“ Lenjin. I, naravno da je to ispravno, i naravno da se svakim novim danom i svakim novim iskustvom nauči nešto novo. Ipak, nije isto učiti negde daleko od naše zemlje, i u ovoj nesrećnoj i izmučenoj državi, gde se samo retki mogu podičiti da su učenjem stekli život dostojan čoveka. Ovde možete završiti školu i sa tom diplomom, ako imate sreće da je priznaju negde na „trulom“ zapadu, započnete novi život, „daleko od rodnog kraja“.
Uostalom, zašto bi neko ostajao ovde i gledao kako bogati postaju još bogatiji, kako srednja klasa nestaje, a siromašni postaju suicidni, ili, možda, doživotni stanovnici duševnih bolnica.
Zašto bi neki mladi, pametni čovek ostao ovde i gledao kako mu šefuje i nad glavom mu „vitla mačem“ neki žutokljunac, koji ni sam ne zna šta ga je, osim partijske knjižice, preporučilo za to mesto?
Zašto bi iko ostajao ovde, tražio posao, radovao se kad ga nadje i radio do iznemoglosti za neku mizernu platu koja ne pokriva ni osnovnu potrošačku korpu, kada zna da će u nekoj drugoj zemlji, ma gde se ona nalazila, za manje rada dobiti više para i mnogo bolji, udobniji i bezbrižniji život.
Kukaju nam svakodnevno kako „nema radne snage“, kako „neće niko da radi“… A, da probate da platite radnika, da ga ispoštujete, da ga ne izrabljujete? Kako bi bilo da na rukovodeća mesta u državnim i Javnim preduzećima dodju sposobni i oni sa pravim, a ne lažnim i „večernjim“ diplomama?
Kako bi bilo da prestanete da lažete i zastrašujete našu decu, sve zarad sitnosopstveničkih interesa? Ko će nam sutra ići u školu? Šta će nam vrtić? Umesto ambulante, sve potrebnije će nam biti pogrebno preduzeće. Pop će morati da čita iz knjige, ako, kojim slučajem, bude imao neko krštenje. Mesna kancelarija je, voljom zakonodavaca, odavno besposlena.
Svima vam je poznata pesma Alekse Šantića- „Ostajte ovdje“. Možda je Šantić drugačije, poetski, sagledavao tadašnje stanje u društvu, a možda je ono, stvarno, tako i bilo. Ipak, možda je huljenje, ali, grešio je veliki Mostarac. Nebo je jedno, sunce je jedno, samo, i život je jedan…
