• april 7, 2020

Pranjanska razglednica – Virus

Goran Trifunović, foto: gminfo.rs

Korona nije, Bogu hvala, još stigla u pranjanski kraj, a nadamo se da će tako i ostati, ali, brojni, propratni efekti svakako jesu. Sankcije, zemljotresi, bombardovanje… sve je to, na neki svoj način, Pranjancima izmamilo pojačano stanje duha, odnosno, sve su pretvarali u šalu i dosetke.

Kada su, recimo, tokom 90-ih, bile nestašice nafte na benzinskoj pumpi, Pranjanci su po dve noći i dva dana čekali obećane količine, i to, naravno, u kafanama, uz „iće i piće“. Kada su nas pogadjali zemljotresi, pranjanska varošica bi se, ubrzo nakon potresa, napunila, jer su ljudi hteli da „sumiraju rezultate“, a gde bi to efikasnije uradili, nego… zna se. Bombardovanje? Ma, nismo ga ni osetili.

E, sad je situacija nešto drugačija. Recimo, za vreme trajanja bombardovanja, sela su nam bila puna gradske populacije, koja se u naša brda sklonila od bombi. Bila je milina družiti se sa brojnim rodjacima, komšijama i prijateljima, nakon toliko vremena. Sad se, ti isti rodjaci, komšije i prijatelji, odnosno, njihovi naslednici, kriju od nas u našim selima, iako znamo da su došli u svoje domove koje im mi održavamo. Prave se da nas ne vide kada, nakon kratkotrajnog boravka napolju, šmugnu u kuću, sa sve maskom na licu i rukavicama na rukama. Dobro, nećemo kafenisati, ali, jedno pristojno „Dobar dan“ neće nikoga ubiti. Takodje, ne znamo da li ih je sramota kad nas vide u prodavnici, dok mi kupujemo hleb i cigare, a oni pune svoje gepeke raznoraznom robom, ali, pomalo je zbunjujuće kada isti oni udju u neki market u Beogradu, pa prodavcu, koga prvi i, verovatno, poslednji put vide, kažu – „Dobar dan komšija“, a nama, ovde, ništa.

Inače, ova situacija je u većini probudila animalne instikte, pa većina, odnosno, ko ima sa čim, pravi zalihe hrane, goriva, lekova… dovoljne za, najmanje godinu dana. Tako je, recimo, ovih dana jedna penzionerka, koja živi sama, tražila da joj se na kućnu adresu isporuči 10 džakova brašna od po 10 kilograma. Kad joj je roba isporučena, ona se do neba zahvaljivala, jer je, kako je rekla „ostala sa samo četiri džačića“. Jao, zamislite, ona sama sa samo 140 kilograma brašna. Ipak, najviše su, za sada pogodjeni oni Pranjanci koji su bili redovni posetioci kafana. „Kuda dalje?“ pitaju se oni…

Goran Trifunović

Violeta

Prethodni članak

Neki će ipak MOĆI DA IZLAZE za vreme policijskog časa: Ministar Stefanović podnosi predlog vladi

Sledeći članak

Humor u doba korone II