„de:konstruisati/re:konstruisati“ – izložba crteži Ksenije Vučićević koju treba pogledati

Ksenija Vučićević, mlada i talentovana umetnica iz Gornjeg Milanovca, zapažena u umetničkim krugovima Evrope kao dobitnica nekoliko vrednih nagrada i priznanja na Međunarodnom bijenalu male grafičke forme u Poljskoj (2021) i Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu nedavno je u Modernoj galeriji Kulturnog centra predstavila izložbu „de:konstruisati/re:konstruisati“. 

Na svojim crtežima autorka izmešta fokus sa jednog šireg plana na detalje, koji poput slagalice, sklapanjem daju jednu širu sliku Gornjeg Milanovca. 

de:konstruisati/re:konstruisati

There is no longer any simple origin, piše Derida (Jacques Derrida); prisetiti se svakog početka bilo bi kao filmska jurnjava za svojim sećanjima, delićima iz prošlosti koje sustižemo, uvek neuspešno. Recimo, posmatranje zapetljanih delića krovova, prelamajućih farova automobila ili mostova iznad usnulog grada može dovesti do prustovske epizode madlene; deo trake kada je pisac, umočivši kolač u čaj, video slike svog detinjstva u reflektoru svog sećanja.

Taj film gledate i vi.

Tragovi koji su utisnuti u umetnički izražaj Ksenije Vučićević svesno su dekonstruisani/ rekonstruisani, kao vid jedinstvenog kontra-crteža. Umesto jednog platna, upotpunjenog I celovitog, sa tačkama koje imaju svoj početak i svoj nameran kraj, umetnička praksa formirana je kroz detaljne procese sklapanja, slaganja i sastavljanja. Ples između svih delića neretko je haotičan, razbacan, premešten i prepun pukotina. To neće reći da je ples nesavršen ili neuvežban; on je svesno osmišljen da bude takav. Stoga, sve (ne)vidljive pukotine i odstupanja u crtežima simbolizuju nesavršenosti i praznine u našim sećanjima, odnosno načine na koje vreme iskrivljuje ono što jeste nekada bilo.

U istraživanju svog rodnog grada kroz medijum grafitne olovke, sa njenom imanentnom mekoćom, autorka premešta fokus sa realnosti i prostora koji jeste u vreme koje će tek biti. Krhkost sećanja vezanih za prostor koji jeste moj, u vremenu koje je bilo moje, opisana je kroz svaki od izloženih radova, sa podsvesnom porukom o nužnosti sećanja u životu svakoga od nas. Radovi omogućuju novu konceptualizaciju prostora i vremena u kojima se nalazimo jer, iako oni evociraju sećanja, stvaraju mogućnost za imaginarnim. Scene koje se nikada nisu desile, ulice koje nikada nisu posećene i osećaji koji nikada nisu doživljeni, samo su neki od primera.

Promatranje i razumevanje dela autorke otvara se pred vama u tri čina. Prvi jeste rođenje, rođenje posmatrača i njegovih očiju; drugi čin je svest, svest o zaboravu, svest o krhkosti sopstvenih sećanja i svest o prolaznosti vremena koje se ne može uhvatiti; treći, poslednji čin, jeste kraj plesa, povratak mirisa u nozdrve koji aktivira sećanje i realizacija vremena oko nas.

Premeštanjem u svet koji je izgubio svoju boju, Ksenija Vučićević u svojim radovima ocrtava unutrašnja tvrljenja o našem mestu u prostoru koji nas okružuje. Bio taj prostor panorama grada, srednja škola, parče tunela u sred autoputa ili stidljivi pasaž, on je uvek implicitno opisan kao neobojen, što će reći otvoren za interpretaciju i za pozicioniranje nas u njemu. Autorka time uspešno pruža posmatraču dar slobode, makar i jedino u trenutku prisećanja i maštanja, oslobodivši ga od stegi realnog, trenutnog i izvesnog.

Dekonstruisati ono što jedva da je postojano očitava se u svakom od izloženih radova. Razumeti svoja sećanja, temporalnost i neizvesnost, suočiti se sa vihorom i zgrabiti tanke sive niti prošlosti: sve su to izazovi koji su postavljeni pred vama. 

Korisno bi bilo zapamtiti da niko i nikada ne šeta sam ovim grafitnim ulicama.

Isto tako, svako lice može biti i samo slučajnost – odraz bledih sećanja koja trepere na filmu.

David Tadić

Biografija

Ksenija Vučićević je rođena u GornjiMilanovacu 2000. godine. Po završetku Umetničke škole u Čačku 2018. godine, upisuje slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi prof. BiljaneĐurđević. Osnovne i master studije završila je 2022. odnosno 2023. godine u klasi prof. Simonide Rajčević. Tokom studiranja bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a na master akademskim studijama postala je stipendista Fonda za mlade. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na matičnom fakultetu, pod mentorstvom Nemanje Nikolića, gde je takođe i u zvanju istraživača pripravnika.

Ksenija Vučićević je izlagala na brojnim kolektivnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Među poznatijim su izložbe: ,,Masterpieces V’’ u Beogradu (2023), međunarodni projekat ,,Inter/Akcija 2023” u Beogradu i Banja Luci, kao i izložba ,,Mind the gap” u galeriji Šira u Zagrebu.

Tokom svoje dosadašnje umetničke karijere dobila je više vrednih međunarodnih nagrada i priznanja među kojima su i nagrade na 4. Međunarodnom bijenalu male grafičke forme „Between Black and White’’ u Poljskoj (2021) i pohvala stručnog žirija na 16. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu (2022).

Učesnica je likovne kolonije “Mina Vukomanović Karadžić 2023”na Savincu.

Svoju prvu samostalnu izložbu, „U potrazi za velikim Možda”, Ksenija je realizovala u aprilu 2024.godine u Uličnoj galeriji u Beogradu, dok je drugu, „Magla se diže”, predstavila u galeriji Doma omladine Beograda u decembru prošle godine.

priredio P.L, gminfo.rs