• 16.05.2022.

Prisna povezanost istorijskih porodica Obrenović i Lunjevica uveliko je određivala politički kurs Srbije (2)

Kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica Draga u mesecima posle venčanja

ŽIVOTNA I DRŽAVNIČKA SUDBINA NIKOLE LUNJEVICE

Deda po ocu kraljice Drage nije imao sreće u porodičnom životu: mnoga deca umirala su mu rano, ženio se četiri puta. Bio je finansijer i učesnik oba srpska ustanka

Piše: Milorad Bošnjak

NIKOLA Milićević Lunjevica, deda po ocu kraljice Drage Obrenović, bio je učesnik i jedan od finansijera Prvog srpskog ustanka 1804. godine, kasnije i Drugog 1815. Kad je Vožd Karađorđe sa svojom familijom 21. septembra 1813. prebegao u Austriju, Miloš Obrenović, tada još sa titulom gospodar (a ne knjaz, kako pišu pojedini mediji) i Nikola Lunjevica, dogovore se da ne beže za njim, nego da sa narodom dele dobro i zlo, po cenu turskih odmazdi. Po tom dogovoru, Miloš odlazi u Gornju Crnuću a Nikola u Lunjevicu. Za neupućene, oba ta sela su kod današnjeg Gornjeg Milanovca, koji tad nije postojao, jer je osnovan tek 1853. godine.

Istoriografija je objasnila Nikolinu ulogu u deputatskoj, diplomatskoj misiji kod Skopljak-paše, radi očuvanja biološkog opstanka srpskog naroda, od talasa turskog osvetničkog zuluma. I, ulogu tajnih priprema sa knezom Milošem i viđenijim ljudima za Drugi srpski ustanak.

Smrt stalni pratilac porodice

MNOGA deca Nikole Lunjevice poumirala su vrlo rano. Pradeda po majci kraljice Drage bio je vojvoda Tanasije Čarapić, koji u borbi sa Turcima gine kod Poreča (sadašnji Donji Milanovac) na Dunavu, gde je sa saborcima hitao u pomoć Hajduk Veljku, na Prahovo. Njegovu glavu Turci su poslali sultanu u Carigrad.

Četvrta Nikolina žena bila je ćerka vojvode Čarapića, Đurđija. Udala se za njega uz posredovanje kneza Miloša i kneginje Ljubice. Imali su porod: Dimitrija, Iliju, Maru, Panteliju i Lenu. Nikola Lunjevica umro je 11. maja 1842. a sahranjen u manastiru Vujan.

 Svome milom dedi Nikoli Milićeviću Lunjevici (1767.-1842.), njegova unuka Draga, kraljica Srbije, avgusta 1902. – epitaf je nad kriptom ovog vojvode u manastirskoj crkvi Svetog Arhangela Gavrila, ispisan u belom mermeru, devet meseci pre ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage.

Kralj Aleksandar i kraljica Draga nakon venčanja

O porodici Milićević-Lunjevica ima vrlo interesantnih zapisa u starim, sadašnjoj javnosti nažalost manje poznatim knjigama: „Nikola Milićević-Lunjevica“ autora Đ. Vrbavca, „Pretci i potomci“ od Laze Komarčića… Zatim, poznatijim delima Sime Milutinovića-Sarajlije „Istorija Srbije od 1813-1815.” pa „Srbija i Rusija“ Nila Popova, „Kneževina Srbija“ i „Pomenik znamenitih ljudi“ Milana Đ. Milićevića, „Memoari“ prote Mateje Nenadovića i tako redom.

Kraljicu Dragu, njene tri rođene sestre i dva brata, smrt je neprestano pratila davno pre njenog i jednako svirepog ubistva kralja Aleksandra 29. maja 1903. Tragedija ju je zadesila i smrću njenog prvog muža starijeg od nje petnaest godina, inženjera Svetozara Mašina, za koga se udala u svojoj 17. godini. Roditelji Pantelija i Anđa su im pomrli rano – prvo otac, pa mati. Brigu nad obe mlađe sestre i oba brata preuzele su Hristina i, mnogo više, sama Draga.

Poziv prognane kraljice Natalije Dragi bio fatalan?!

POZIV kraljice Natalije, nasilno prognane iz Srbije zlim rabotama Radikala u državnoj službi, okupljenih oko Nikole Pašića, upućen Dragi (tada udovici Mašin) iz Bijarica, jednog od utočišta Obrenovića u egzilu, da postane njena dvorska dama u Bijaricu – apsolutno je preusmerio sudbinu svih šestoro unučadi Nikole Milićevića Lunjevice, nadasve Draginu.

Kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica Draga u mesecima posle venčanja

Dragu ekskluzivni poziv srpske eks-kraljice ne zatiče onakvu, kakvu je posle opisivala štampa pod kontrolom diktature dinastije Karađorđević, naprotiv.  Zatiče je kao spisateljicu novela, članaka i prevodioca sa nemačkog i francuskog u srpskim listovima. Najviše je prevodila za list „Domaćica“ – koji je osnovan zahvaljujući inicijativi same kraljice Natalije! Verovatno i tu treba tražiti motiv kraljice Natalije, da joj Draga bude dvorska dama u egzilu. Kao član uredništva, Draga je radila i u listu „Zastava“, tada glasilu liberala. O svemu tome, naša javnost malo zna. 

– Draga nikakav rđav glas nije uživala, niti se ma šta rđavo ikada govorilo o njoj, da bi njeni biografi mogli od nje praviti ženu sumnjivog morala. Naprotiv, Draga Mašin bila je rado primana i rado viđena beogradska ličnost. Sem toga, porodično osećanje je u njoj bilo vrlo jako: posle smrti svojih roditelja, ona je bila čak starešina porodice, i to starešina koji se roditeljski stara o mlađim sestrama i o braći – prepisao je beogradski list „Novo vreme“, u dvobroju od 13/14. juna 1943. četiri decenije starije novinske izvore, ali nije naveo kojee. Verovatno su mu izvori bili francuski listovi, koji su o Dragi pohvalno pisali i dok još nije postala srpska kraljica, pa i kasnije, posle krvavog Majskog prevrata.

Da se nije uverila u Dragin besprekoran moral, kraljica Natalija, poznata po strogom insistiranju na moralu, nipošto je ne bi uzela za svoju dvorsku damu, i to poverljivu.  

Memoari Ane Vojke Cojo Lunjevica

NAJMLAĐA sestra kraljice Drage, Ana Vojka Lunjevica, koju je samo Draga, a ne i drugi ukućani od milošte zvala Cojo, godine 1975. je vlastima tadašnnje SFRJ predala dragocenu zbirku svojih zapisa i – važan deo prepiske knjaza Miloša! Dobila je za to tačno 3.041 švajcarski franak. Ubrzo je umrla u Ženevi i sahranjena na tamošnjem groblju Satinji. Iz te njene knjige, pisane u trećem licu jednine, prenosimo najvažnija zapažanja i tumaenja, bez naših komentara. 

Ana Vojka Lunjevica najmlađa sestra kraljice Drage-Foto zbirka MRTK

Kako se (u)desilo, da životi porodica Obrenović i Lunjevica budu tako sudbinski isprepleteni, odavno pre Prvog srpskog ustanka do ubistva poslednjeg kralja iz doma Obrenovića, Aleksandra i poslednje srpske vladarke iz te dinastije, Drage? O tome, Ana Vojka Cojo je zapisala:

Jeste, igra sudbine je često čudljivo skopčana s njenim predviđenim i unapred opredeljenim izvršenjem. U prošlosti su te dve porodice, Obrenović i Lunjevica, bile tesno sprijateljene i srođene, preko ženidbe Miloša Obrenovića sa Ljubicom Vukomanović, čija je porodica sa Lunjevicom bila u srodstvu. I Nikola Lunjevica se bio zauzeo za Miloša, kad je on Ljubicu prosio, i tako tu ženidbu doveo do ostvarenja. Knez Miloš i Nikola Lunjevica postali su pobratimi i zajedno se zdogovaraše i radiše sa svima raspoloživim sredstvima, da omoguće oslobođenje njihove podjarmljene otadžbine. Nije li bila Božija promisao, kad je deda buduće kraljice od Srbije, Drage, Nikola Lunjevica, izbavio najmlađeg brata kneza Miloša, Jefrema, iz strašne Nebojše kule, plativši jednu veliku sumu novca krvožednom Skopljak-paši za njega? A čiji beše pradeda gospodar Jefrem? Pradeda mladog Kralja Aleksandra I  od Srbije! 

Iz dragocene arhivske zaostavštine sestara Milićević-Lunjevica, citiramo akt kneza Mihaila Obrenovića, upućen njihovom ocu Panteliji Lunjevici. I taj akt je svedočanstvo o vekovnoj upućenosti dveju istorijskih porodica jedne na drugu. Glasi doslovno ovako:

Po Milosti Božjoj i Volji Naroda

Knjaz Srbije

  1. Panti Lunjevici, sekretaru Načalničestva okružna Rudničkog.

Uvažavajući zasluge koje je Vaš otac počivši Nikola Milićević iz sela Lunjevice u okrugu Rudničkom, godine 1815. prineo, uzevši glavno učastije u ustanku za oslobođenje otečestva pod predvoditeljstvom moga oca, blašenopočivšeg Knjaza Miloša, podarili smo Vam srebrnu medalju, u spomen ustanka Knjaza Miloša, koju će familija Vaša radi spomena hraniti.

U Beogradu dvadesettrećeg Maja 18 šezdeset pete godine.

P.N. 3896

M.M. Obrenović

O ljubavi kralja Aleksandra na prvi pogled prema Dragi, tada još udovi Mašin, u Bijaricu, gde ju je 1893. godine upoznao kao dvorsku damu svoje kraljice majke Natalije, do sada je objavljeno mnogo radova, više romansijerskih nego dokumentarnih. Retko koji autor se bavio prilikama u samoj Draginoj porodici, od početka Aleksandrove očaranosti Dragom do prosidbe. Tu prazninu u srpskoj istoriografiji, Ana Vojka Cojo Lunjevica popunjava svedočenjima iz prve ruke. Zbog opširnosti, citiramo ih samo u isečcima.

S početka, Draga nije ni primetila koliki je silan utisak ona na Kralja napravila, svojom plemenitom osobom. Posle sviju ostalih, kao munja ju je ošinulo saznanje da je ona od Kralja duboko ljubljena! Otkriće te ljubavi skoro je ukoči od straha! (…) Mislila je da je to samo kapris jednog trenutka, koji kako je brzo došao, isto tako brzo će i otići. I tako to dalje nije više uzimala za ozbiljno i mislila je da je tačno pogodila i predvidela da će se Kralj, dekuražiran, od nje okrenuti. (…) I odlaknu joj kad je Kralj napustio svoju majku da se vrati u Beograd. Ali ubrzo zatim, sin pozove majku u Beograd, što je Kraljicu Nataliju jako radovalo, pošto se nadala da utiče na Kralja protiv uobraženog Kralja Milana, koji je tada redovno u inostranstvo otputovao.

Tako je i Draga, po sećanjima svoje sestre, išla od Bijarica za Beograd i obrnuto, pune dve godine, u borbi i otporu protiv Kralja i, najposle, protiv sebe same.

Kralj Aleksandar Obrenovic kao vladar, foto: izvor Edicija MRTK „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“

Nesuđeni brak kralja Aleksandra i princeze Aleksandre Šamburg Lipe

SRPSKA  onovremena javnost je na vesti o verovatnoj ženidbi kralja Aleksandra sa Dragom Mašin gledala dvojako. Jedan deo prostodušno je odobravao, zbog vekovnih veza njihovih porodica i istorijskog značaja ličnosti iz njih. Drugi deo se protivio, motivisan činjenicama o kojima javnost zna ponešto, uglavnom iz ne baš objektivnih novinskih napisa, te visokobudžetnih TV serija sa niskim stepenom obaveštenosti najšire javnosti o tim istinitim zbivanjima. Poenta im se svodila na to, da je Draga bila žena iz „običnog“ sveta, udovica, od kralja starija osam godina i tako redom.

Široj javnosti je malo poznata i jedna, po svojoj prirodi i značaju sasvim drugačija činjenica oko ženidbe kralja Aleksandra Obrenovića. Pokušavale su da ga ožene tri carske velesile: Austro-Ugarska, Rusija i Nemačka. Svaka za svoj račun. Uostalom, na dvorovima Evrope, ima vrlo malo primera da su mlada i mladoženja brak sklopili iz svoje iskrene i čiste ljubavi. Većinom su to bili politički, državnički a ne intimni brakovi, radi prožimanja dalekosežnih interesa dve orođene dinastije i, današnjim rečnikom, ukrštanja gena i „plave“ krvi. 

Baš takav bi bio brak kralja Akeksandra Prvog Obrenovića Petog, sa nemačkom princezom Aleksandrom Šamburg Lipe, da je bio sklopljen. Utanačen je bio mimo njegovog znanja! Utanačio ga je njegov otac, kralj Milan, uoči svog progonstva iz Srbije, posle čega mu je sin zbog njegove abdikacije krunisan kao maloletni kralj Srbije, i tu nagodbu obnovio kad je Aleksandar postao punoletni kralj. 

Pouzdano smo utvrdili, da je kod kralja Milana za to posredovao tadašnji nemački ambasador u Beogradu, baron Veker-Gotar, po nalogu Nemačke i Austrije, uz podršku njihovih (po)moćnih krugova iz senke u samoj Srbiji. U nesuđenu veridbu Aleksandra sa princezom Šamburg Lipe, bio je kasnije upleten i ministar inostranih poslova Austro-Ugarske, grof Goluhovski. Neki posednici ličnih arhiva, u to svrstavaju i oba cara – austrougarskog Franca Jozefa II i nemačkog Vilhelma II.

Kao poverljiva dvorska dama kraljice Natalije, Draga saznaje za taj nikada ostvareni sporazum Obrenovići-Šamburg Lipe, da ga nazovemo diplomatsko-bračni. On je podrazumevao obavezu srpskog suverena da, kao nemački zet, potpiše vojni ugovor o vezivanju Srbije za Trojni savez, uperen protiv Rusije. O tom ugovoru opširno je pisao pariški list „Le Temps“, baš pred veridbu Aleksandrovu i Draginu, a za njim drugi vodeći listovi u Evropi.

I to saznanje je uticalo na Dragino dugo kolebanje, da kralju uzvrati bezgraničnu ljubav. Pogotovo, kad je postala tema broj jedan političkih krugova, štampe… Uz slavu i pogodnosti koje bi joj donela udaja za kralja, Draga se opravdano pribojavala svoje uloge u naslućenom kovitlacu (sve)srpske sudbine, o čemu ima dosta sačuvanih, a malo poznatih dokaza.

Ruski imperator žuri da im bude kum

ČIM je za veridbu Aleksandra i Drage saznao od otpravnika poslova svoje ambasade u Beogradu, Pavela Manzurova, ruski car Nikolaj II Romanov depešom od 30. avgusta 1900. koju (opet prvi!) objavljuje pariški „Le Temps“, smesta nudi da im bude kum!

Ana Vojka Lunjevica najmlađa sestra kraljice Drage-Foto zbirka MRTK

Neki autori su netačno objavili, da je kralj Aleksandar to sam prvi zatražio od cara Nikolaja. Da li je, i na koji način, Manzurov po nalogu svog cara „kumovao“ Aleksandrovom odbijanju braka sa nemačkom princezom Šamburg Lipe? 

Da zamešateljstvo sudbine bude interesantnije i ironičnije, kralju Aleksandru na veridbi sa Dragom među prvima čestita Franc Ferdinand, austrijski prestolonaslednik koji u Sarajevu na Vidovdan 1914. godine gine u atentatu, čija pozadina ni do danas nije potpuno razjašnjena. U atentat su (ne)posredno bile umešane Kajzerova Nemačka, jer je Ferdinand odbijao vojni savez s njom (!) i sama Austro-Ugarska koja ga je zato žrtvovala, zatim i zaverenici protiv srpskog kralja Aleksandra Obrenovića jedanaest godina ranije, u Majskom prevratu 1903. 

Po sklapanju braka, gost im je bio princ Rudolf, sin austrougarskog cara Franca Jozefa II Habzburškog – prethodnik Ferdinanda, Jozefovog sinovca, za naslednika na prestolu. Prethodnik zato, što Rudolf i njegova dragana, češka baronesa Marija Večera, pod i do danas neistraženim okolnostima ginu u malom dvorcu Majerling, zimovalištu dinastije Habzburg u severnoj Austriji. I  Rudolf  je bio protivnik vojnog saveza sa kajzerskom Nemačkom! Pre Ferdinanda! 

Svedočenja Ane Vojke Cojo, još jednom

 IAKO pisana sa dosta romansijerskih i esejističkih primesa, svedočanstva najmlađe sestre kraljice Drage o prilikama uoči, tokom i posle Dragine prosidbe za kralja Aleksandra, su dragocena.

– U kući Kraljeve verenice, od proševine pa sve do dana svadbe, 23. jula 1900. živelo se uzrujano  To kratko vreme do venčanja, bilo je od jutra do mraka oficijelnim primanjima i čestitanjima raznih deputacija, korporacija i pojedinih osoba prepunjeno. Kraljevski verenici imali su samo nekoliko časova slobodnog vremena u danu da se mogu odmoriti i okrepiti. I to su bili samo časovi pred, za vreme i posle ručka i večere, koje je Kralj u kući svoje verenice provodio. Deca (Dragine mlađe sestre, prim. M.B.) su već počela biti od Kralja prekomerno mažena. Povodom veridbe, bila je i Nikodijeva klasa na nekoliko nedelja ranije za oficire proizvedena. (Nikodije se, po sećanjima svoje sestre Ane, kod kralja bio zauzeo da se njegovim kolegama, koji su pali na tom ispitu, omogući novi ispitni rok).

Kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica Draga u mesecima posle venčanja

Konačnu odluku, da se venča sa Dragom, Aleksandar je, najverovatnije, doneo u tirolskom zimovalištu Meran, u kom je boravio od 3. novembra do 28. decembra 1899. godine. (Uporedi: Lazar St. Stanojević, „Jedna nedovoljno poznata strana naše novije istorije“, u: Letopis Matice srpske, maj-jun 1935). Po „Narodnom listu“ od 7. jula 1903. tu njegovu odluku blagoslovio je mitropolit Inokentije, starešina Crkve u Srbiji.

Pred kraljevu svadbu sa Dragom, srpska štampa objavila je njegove govore. Deo jednog glasi:

I za mene i moju zemlju velika je sreća što sam u mome narodu, u toj snazi moga doma i Srbije, sebi mogao naći ženu, koja je dostojna da bude kraljica Srbije, i koja će kao takva vazda voljno deliti sudbinu moju i moga naroda. Ta je žena unuka onoga čoveka, koji je bio jedan od glavnih saradnika Miloša Velikog pri stvaranju današnje Srbije, a to je gospođa Draga, ćerka pokojnog g. Pante i gđe Anđe Lunjevice.

Nekoliko sedmica uoči venčanja sa Dragom, Aleksandar je svojim roditeljima – kraljici Nataliji i kralju Milanu – zabranio povratak u Srbiju! Zato, što su se protivili tom braku.

 

Violeta

Prethodni članak

Šutić: Devetoro na bolničkom lečenju u Kovid delu

Sledeći članak

Dođite na Mud(r)ijadu u Lunjevicu