Ukoliko u Srbiji bude uvedeno vanredno stanje, moglo bi da dođe do obustave nastave u školama, ograničavanja kretanja, posebnog režima rada prodavnica, javnih ustanova i gradskog prevoza, otkazivanje sportskih događaja, zatvaranja granica…, a moguće je i odlaganje predstojećih izbora. Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava, navodi za portal Nova.rs da bi u slučaju uvođenja vanrednog stanja moglo da bude ograničeno na desetine ljudskih prava, kao i da bi prvo trebalo proglasiti manje drastičnu meru – vanrednu situaciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da zbog epidemije koronavirusa ne isključuje mogućnost uvođenja vanrednog stanja u zemlji. On je rekao da ono podrazumeva najteže moguće mere i “potpunu izolaciju”, kao i da se ono uvodi tako što ministar odbrane uputi pismo predsedniku države da je ugrožena bezbednost građana, što je sinoć Aleksandar Vulin i učinio.

Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je uvođenje vanrednog stanja najdrastičnija mera, kao i da svrha može da bude postignuta uvođenjem vanredne situacije.

“Proglašavanjem vanrednog stanja sva ljudska prava mogu biti ograničena, a potom i suspendovana. Ima ih na desetine, poput prava na okupljanje, političko organizovanje, nepovredivost stana, sloboda štampe, prava na rad, biračkog prava… To jedino ne važi za onih 17 ljudskih prava, koji su apsolutno zaštićeni i nabrojani u Ustavu Srbije, kao što su pravo na život, fizički integritet, na brak, rađanje, veroispovest…”, ističe on za Nova.rs i dodaje da mere tokom vanrednog stanja donosi Narodna skupština, a ako narodni poslanici ne mogu da se okupe, mere donosi Vlada uz supotpis predsednika Republike..

Orlović smatra da dati vanredni događaji, odnosno širenje koronavirusa, pre iziskuju uvođenje vanredne situacije, u kojoj se “ne može suspendovati redovni režim ljudskih prava”.

“U vanrednoj situaciji su opravdana ograničenja pojedinih ljudskih prava u skladu sa Ustavom i mogu se preduzeti mere kao što su zatvaranje granica, dodatna kontrola, prevencija, pregledi, ograničenje kretanja i drugo. Vanredna situacija se i jednostavnije proglašava nego vanredno stanje – od strane Vlade ili Pokrajinske vlade, gradonačelnika ili predsednika opštine, u zavisnosti na kojoj teritoriji je to potrebno”, kaže on.

Upitan da li uvođenje vanrednog stanja podrazumeva i izlazak vojske na ulice, što je predsednik Srbije i najavio, Orlović kaže da Vojska može da pomogne civilnim organima u sprečavanju širenja zaraze.

“Ako se proglasi vanredno stanje, a ovde nije reč o vanrendom stanju zbog oružane pobune, revolucije, niti je reč o vojnoj odbrani države, Vojska treba samo da pomaže civilnim organima u sprečavanju širenja zaraze. Na koji način će se ta pomoć očitavati, odlučuju civilni organi”, navodi Orlović i dodaje da se vojska može pozvati u pomoć u slučaju proglašenja vanredne situacije, i to kada civilne snage i sredstva nisu dovoljne da zaštite građane.

Šabić: Uvođenje vanrednog stanja bez osnova

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je danas da je sa pravnog aspekta mogućnost uvođenja vanrednog stanja “izvesno bez osnova”.

“Prema Ustavu ono može da se proglasi ‘kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana’. Sam termin ‘ugrožava opstanak’ jasno govori da je reč o krajnje izuzetnim situacijama. Tako se i odredbe člana 87. i 88. Zakona o odbrani koje se pominju kao osnov za predlog ministra odbrane predsedniku Republike istovremeno odnose i na uvođenje ratnog stanja i na uvođenje vanrednog stanja, očito zbog bezbednosti države, odnosno neposredne ratne opasnosti i slično. Epidemija virusa nije u nadležnosti ministarstva odbrane, a koliko god bila neprijatna i opasna izvesno nije nešto što ugrožava opstanak države i naroda”, rekao je Šabić za Betu.

On je naveo da Zakon o sprečavanju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama odnosi se, ne samo na situacije koje ‘ugrožavaju opstanak’, nego na više mogućih teških, čak katastrofalnih situacija među kojima izričito navodi epidemije i pandemije zaraznih bolesti.

“Vanrednu situaciju se proglašava onda kada su, kako zakon kaže, rizici i opasnosti takvog obima i intenziteta da njihove posledice nije moguće otkloniti redovnim delovanjem nadležnih službi već su nužne posebne mere, dodatna sredstva i pojačan režim rada. Situacija sa kojom smo suočeni je upravo takva”, istakao je Šabić.

Prema Ustavu, vanredno stanje proglašava Narodna skupština, a ukoliko ona nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Nova.rs