Bila je prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Poliglota, pisac drami, putopisa i udžbenika o glumi. Podučavala je mlade ljude glumačkom zanatu. Pratili su je i nadgledali  agenti Specijalne policije. Od odmazde Nemaca spasila je mnoge Rudničane.

Hapsili su je i četnici i partizani, a posleratne vlasti lišile građanskih prava.

Prošla je put od bogatašice do siromaha, od miljenice Beograda, do izgnanika bez zemlje i krova nad glavom.

Dokumentarna izložba o Desi Dugalić (1897–1972) – prvakinji drame Narodnog pozorišta u Beogradu između dva svetska rata predstavljena je minulog utorka (12. maj 2026.) u galeriji Doma kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku.

“U vremenu velikih pozorišnih zvezda, kada su glumci bili tema novinskih tekstova, razgovora i divljenja publike, ime Desa Dugalić zauzimalo je posebno mesto na kulturnoj sceni Srbije. Talentovana, obrazovana, harizmatična i ispred svog vremena, Desa Dugalić nije bila samo prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu, već i žena neobične životne energije i avanturističkog duha. Kao šesnaestogodišnja devojka sama odlazi u Pariz na školovanje, putuje Evropom, osvaja pozorišnu publiku i postaje jedna od najupečatljivijih ličnosti srpskog teatra između dva svetska rata. Njen život, ispunjen umetnošću, putovanjima, ljubavlju i snažnim karakterom, danas deluje gotovo filmski. Posebnu dimenziju njenoj priči daje i veza sa Rudnikom, mestom u kom je pronalazila mir, inspiraciju i deo svog ličnog sveta” (Marija Paunović, kustos Etnografskog muzeja).

Upravo zato izložba posvećena ovoj znamenitoj srpskoj i jugoslovenskoj pozorišnoj divi je privukla veću pažnju javnosti rudničko-takovskog kraja.

U saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije, i podršku Kulturnog centra “Mija Aleksić”, a pod pokroviteljstvom kompanije “Rudnik i flotacija – Rudnik” izložba o Desi Dugalić prvakinji drame Narodnog pozorišta je posle 23 godine od predstavljanja u Beogradu stigla na Rudnik.

Kroz fotografije, arhivsku građu, novinske tekstove, lična svedočanstva i zanimljive detalje iz života umetnice, publika može da otkrije duh jednog vremena i priču o ženi koja je svojim talentom i ličnošću obeležila čitavu jednu epohu srpskog pozorišta, istakla je, između ostalog, prilikom otvaranja izložbe

Aleksandra Milošević, autor postavke, inače kustos Muzeja pozorišne umetnosti Srbije.

Sve čime je bila okružena u životu: raskoš i beda, bolest, priznanja i porazi samo je deo priče o Desi Dugalić, pozorišnoj umetnici, pedagogu, profesoru glume, putopiscu i poligloti. Desa je bila i veliki humanista. Pomagala je svima, naročito tokom ratnih godina. Brojne Rudničane je spasila od nemačke odmazde. Uprkos tome, hapsili su je i četnici i partizani, saslušavala Specijalna policija, a posleratne vlasti lišile građanskih prava. Prošla je put od bogatašice do siromaha, od miljenice Beograda i medija, do izgnanika bez zemlje i krova nad glavom.

Životni put Dese Dugalić udato Nedeljković u najkraćem bi se mogao opisati kao dramsko delo neobičnog zapleta u kome glavna junakinja, posle melodramskog monologa treba stoički da iznese tragične scene. Burni istorijski događaji i promene koje su zahvatile Balkan polovinom 20. veka, bili su samo kulise među kojima se odvijao dug, nepredvidiv, ali ispunjen život srpske dive.

Desin životopis je bio inspiracija da se 2022. godine u okviru obeležavanja jednog veka od proglašenja Rudnika za vazdušnu banju na scenu postavi predstava “Žigosana”. Drama je zasnovana na izveštaju Specijalne policije Uprave grada Beograda iz decembra 1941. godine, nastalom nakon Desinog saslušanja. Predstavu je, po ideji Aleksandre Milošević, koja je slučajno pronašla zapisnik sa saslušanja u Arhivu grada Beograda i Momčila Paunovića, rukovodioca Doma kulture na Rudniku na scenu postavilo Milanovačko pozorište. Lik Desanke Dugalić, srpske Sare Bernar kako su je mnogi zvali je otelotvorila Zorica Petrović (Knežević), novinar-voditelj nekadašnje televizije Gornji Milanovac. Predstava je bila na repertoaru Milanovačkog pozorišta skoro tri sezone, odnosno do odlaska Zorice Petrović u Španiju, gde danas živi i radi, rekao je Predrag Lošić, novinar pri Kulturnom centru “Mija Aleksić” i glumac Milanovačkog pozorišta.

Otvaranje izložbe je bila prilika da se nešto više kaže i o Radoju Jankoviću (1879-1943), oficiru, diplomati i književniku, inače ujaku Dese Dugalić, koji je vodio brigu Desanki nakon smrti njene majke, kao i o Desinom suprugu dr Miloradu Nedeljkoviću (1883-1961), univerzitetskom profesoru ekonomije, direktoru Srpske centralne banke i Poštanske štedionice, generalnom inspektoru Ministarstva finansija, i ministru narodne privrede u Nedićevoj vladi.

Otvaranje izložbe upotpunio je nastup pevačke grupe “Izvor sa Jasenice”.

Među posetiocima koji su prisustvovali otvaranju izložbe je bila i Vesna Burojević, direktor Muzeja pozorišne umetnosti.

Postavka „Desa Dugalić (1897–1972) – prvakinja drame Narodnog pozorišta između dva rata“ u galeriji Doma kulture na Rudniku biće izložena do 30. maja 2026. godine.

P. L.

Biografija:

Desa Dugalić je rođena u Čačku 1897. godine. Školovala se u Valjevu, Beogradu, a potom i u Parizu gde je završila glumačku školu čuvenog profesora Laršea. Po završetku studija vratila se u Beograd i 1920. godine debitovala na sceni Narodnog pozorišta. Govorila je nekoliko jezika i proputovala više kontinenata. Napisala je putopis „Zabeleške s puta kroz Palestinu, Siriju i Egipat“, kao i nekoliko drama. Podučavala je mlade ljude glumačkom zanatu i napisala udžbenik o glumi. Za nepune dve i po decenije rada odigrala je 114 uloga, noseći repertoar Narodnog pozorišta zajedno sa velikanima srpskog glumišta: Rašom Plaovićem, Milivojem Živanovićem, Matom Miloševićem, Vladetom Dragutinovićem, Žankom Stokić i Ljubinkom Bobić.

Nakon Drugog svetskog rata, igrala je u pozorištima u Montevideu, Paragvaju i drugim mestima gde je bila u izgnanstvu. Na poziv Mire Trajlović, srpske i jugoslovenske pozorišne rediteljke (osnivač, a potom i dugogodišnji upravnik Ateljea 212) Desa se u zemlju vratila nakon smrti supruga dr Milorada Nedeljkovića, univerzitetskog profesora ekonomije. Kolege su joj pomogle i povratak na scenu. U Ateljeu 212 igrala je u komadima: “Koktel”, “Sunčano jutro” i “Gluvi i nemi”. U šezdeset i devetoj godini, prvi put se oprobala i na filmu. Dobila je ulogu u ostvarenju Vlade Pavlovića “Deca vojode Šmita“, a potom i u filmu “Dim“ Slobodana Kosovalića.

Desanka Dugalić, udato Nedeljković, preminula je 22. aprila 1972. godine u Beogradu. Njoj u čast, Muzej pozorišne umetnosti Srbije 2003. godine priredio je izložbu.