• 28 novembra, 2020

Rudnički Miholjdan

Omladina sa Rudnika i okoline, Foto: dokumentacija Muzeja rudničko-takovskog kraja

„Sačuvaj me Bože Crnogorca i njegove svetle istorije , Rudničanina i njegovog zavičaja“ (Narodna izreka)

Svake godine na Rudniku se na Miholjdan (12. oktobra) održava čuveni vašar, gde se sjati pola Srbije. Ovaj vašar je odabran baš tada, jer se priča da ništa u Srbiji nije lepše nego „miholjsko leto“ na Rudniku.

Evo kako su to hroničari opisali:

„Kad onaj silni hlorofil negde tamo pred kraj kalendarskog ljeta presahne pa se ono zelenilo na kome se ljudsko oko odmaralo prelije u boju zlata i to onog starinskog, pa se tu prišljamči ono vatrenilo i crvenilo u svim nijansama, pa se putniku namerniku koji mine magistralom preko „Bućinog groba“ pričini da Rudnik gori, u te dane valja prošetati Rudnikom i nakusati se tih ljepota.

A kad su u poznu jesen popneš tamo gore pod sam Šturac, pa od kolonije rudničke kreneš džadom ka starom rudničkom oknu, zastani tamo kod kuće Jugoslava Vučetića (drugih kuća tu i nema) i baci pogled dole niz strminu u pravcu Brđanske klisure i videćeš prizor nesvakidašnji.

Dok onemoćalo jesenje sunce grije tebe i visove rudničke, tamo dole od Brđana pa do Pluževinske kose i Ristovića kuća u Majdanu legla magla, pa se primirila i pričiniti se da su neki moćni titani zajazili klisuru, pa pljuštila ona vodurina svuda okolo, a u sred te vodurine brčka se i praćaka Gornji Milanovac i sva blagoslovena naselja oko njega. Takve su ti jeseni rudničke. One ti ovde na Rudniku nisu sumorne i setne, podsećaju na prolaznost, zalaske i zahođa, ne liče vam na smrt.“

Iz knjige „Vreme imenom zapamćeno“ Živka Perišića.

Tekst je priredio veliki prijatelj nedavno preminuli sveštenik Joviša Zečević koji je iznad svega voleo Majdan i Rudnik i s razlogom odabrao Majdan za večnu kuću.

izvor: Muzej RTK

Violeta

Prethodni članak

Upozorenje RHMZ: Obilne padavine i zahlađenje u Srbiji

Sledeći članak

Cheesecake