Ministarstvo životne sredine najavljuje sankcije za lokalne samouprave koje nisu postupile po Zakonu o zaštiti vazduha. Da bismo se izborili sa aero-zagađenjem, Ministarstvo predlaže devet mera. Tvrdi da je samo za jednu od njih nadležno, piše rts.rs.

Ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine smatra da je ključ za rešavanje aero-zagađenja na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima. Lokalne samouprave na to obavezuje Zakon o zaštiti vazduha.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, kako se navodi, u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha, i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze.

„Od 145 kontaktiranih jedinica lokalne samouprave (JLS), do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 JLS izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 JLS se obavezalo da planira mere i aktivnosti a 21 JLS se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha niti planira izradu Planova“, saopštilo je ministarstvo.

S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima, i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, odnosno uputiće se na obaveze primene mera na koje ih Zakon obavezuje.

Nadzor nad emiterima štetnih gasova
Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova.

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u 2018. godini obavila 83 inspekcijska nadzora velikih emitera štetnih gasova i podnela jednu prekršajnu i 13 prijava za privredne prestupe, a u 2019. godini obavila 94 inspekcijska nadzora o kvalitetu vazduha i pritom izrekla jednu prekršajnu i 12 prijava za privredne prestupe.

Ministarstvo je navelo da i dalje ostaje otvoreno i spremno da pruži svaku pomoć lokalnim samoupravama kao i do sada, u planiranju i realizovanju mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u ovim opštinama.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, svesno problema nedovoljnog broja mernih stanica, kao osnove za postupanje u ovoj oblasti.

„U cilju dobijanja podataka o kvalitetu vazduha, u 2019. godini izdvojili smo 25.200.000 dinara za poboljšanje monitoringa u okviru Državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine“, istaknuto je u saopštenju.

Ministarstvo za „ozbiljne mere“
Kako je na manifestaciji Ministarstva „Smanjimo emisiju štetnih gasova i delujmo ekološki“ u septembru prošle godine istaknuto, Srbija mora da krene sa „ozbiljnim merama kako bi se emisija smanjila, poboljšao kvalitet vazduha, preduzele strateške mere u brojnim sektorima, i svi zajedno poveli računa o budućnosti Srbije, ako nam je do nje stalo“.

U saopštenju se navodi da su za to „potrebna milionska novčana sredstva, u evrima, ali i podrška“.

Mere koje su neophodne su:

1. Izrada planova kvaliteta vazduha JLS;

2. Gašenje individualnih kotlarnica;

3. Promena energenata koji se koriste;

4. Intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta;

5. Zabrana uvoza automobila i vozila sa evro 3 motorom;

6. Reorganizacija i redukcija saobraćaja;

7. Prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje;

8. Pojačan tehnički pregled vozila;

9. Pošumljavanje.

„I na kraju, od svih predloženih i neophodnih mera, formalna nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine jedino se ogleda u tački 1“, zaključuje se u saopštenju.

rts.rs