Danas je poslednji i svakako najstroži dan Božićnog posta, ali ujedno i dan koji najavljuje veliku sreću, Hristovo rođenje. Etnolog Saša Srećković kaže za RTS da je najvažnije da je za današnji dan porodica na okupu i dodaje da koliko god da se običaji menjaju najvažniji je taj duh zajedništva i očuvati slogu u porodici.

Etnolog Saša Srećković kaže da s obzirom da je Badnji dan, dan pred veliki događaj treba ga provesti sa pozitivnim mislima, u atmosferi očekivanja velikog radosnog događaja.

„Ide se na sečenje badnjaka, znači da se nabavi badnjak koji će se posle staviti pred kuću do badnje večeri. A naravno u gradskim uslovima je to malo drugačije, pa se taj badnjak nabavlja na pijacama ili oko pijaca i čak nekad i pre samog badnjeg dana“, kaže Srećković.

Prema njegovim rečima, bitan je duh i atmosfera očekivanja tog velikog događaja rođenja Bogomladenca, a naravno i u tim nekim starijim slojevima verovanja koji su iz starih narodnih vera isto postoji neka najava ponovnog rođenja prirode.

„Preporod prirode se očekuje zato što je to posle najkraćeg dana u godini i zbog toga je i ta simbolika slična“, napomenuo je etnolog

Srećković dodaje da se očekuje da i za Badnji dan i za Božić porodica bude na okupu, ne ide se u goste sa izuzetkom onog položajnika koji dolazi u Božićno jutro.

„Pored posta, postoji čitav sistem verovanja šta se valja, a šta se ne valja raditi za Badnji dan i za Božić. Mnogo toga postoji, ali recimo glavne stvari koje se govore da sve poslove, sve važne poslove treba završiti do Badnjeg dana i Božića, a opet smatra se da neke važne poslove kojima ćemo se baviti u toku narodne godine, baš treba započeti za Božić recimo“, objašnjava Srećković.

Međutim, kako kaže, ne valja po narodnim verovanjima pozajmljivati stvari iz kuće, ili ono što smo nekim drugima pozajmili da se do Badnjeg dana da nam se vrati. Badnjak ima višestruku simboliku. Iz starih narodnih verovanja postoji verovanje da je zapravo badnjak ostatak te neke ritualne žrtve. Zapravo da je duh biljaka, duh vegetacije zapravo obitavao u njemu i da se njegovim ritualnim žrtvovanjem zapravo simbolično obnavlja priroda.

Etnolog kaže da postna hrana za današnji dan ne treba da bude preobilna, ali da treba da bude u svakom slučaju svečana.

„Postoji naravno i simbolika – 12 riba koje je kasnije hrišćanstvo uvelo verovatno zbog 12 apostola. Najvažniji elementi tu su naravno posni presan kupus u ulju, pasulj i neko sušeno voće, recimo orasi, suve šljive…“, rekao je Srećković.

Najvažnije je da je porodica na okupu, kaže Srećković i dodaje da koliko god da se običaji menjaju, zavisno od uslova, da li je proslava na selu ili u gradu, najvažniji je taj duh zajedništva, očuvati slogu u porodici, izmirenja uoči tog najsrećnijih događaja.

rts.rs