Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.

Prema podacima Uprave za javni dug, zaduženje Srbije sad je nešto više od 39 milijardi evra. U poređenju sa bruto domaćim proizvodom, dug je manji od 45 odsto, piše Insajder. U poređenju sa brojem stanovnika, svako je zadužen za oko šest hiljada evra. Da li je to previše ili nema razloga za brigu?

Srbija nastavlja da se zadužuje. Zaduživaće se i dalje što da bi popunila manjkove u državnoj kasi, što da bi refinansirala deo duga koji dolazi na naplatu. To je očekivano, a dalje i zabrinjavajuće. Gledano u odnosu na BDP situacija nije dramatična, ali to nije jedini parametar za poređenje. Ako posmatramo kamatne stope, danas se država zadužuje po mnogo višoj ceni nego ranije.

• I sada imamo situaciju da je, recimo, za trećinu skuplji naš dug od zemalja centralne istočne Evrope, a skoro dvostruko skuplji od zemalja koje su razvijene, u evrozoni, na primer. I kada gledamo, recimo, troškove kamata koje Srbija plaća, oni su blizu dva odsto BDP-a. Isto toliko plaća i evrozona koja ima 85 odsto BDP-a dug sada, znači, skoro duplo veći – istakao je za Insajder Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.

Odnos duga i bruto domaćeg proizvoda zavisiće i od rasta privrede.

• Ukoliko bi stopa rasta bila niža od trenutno očekivanih, onda bi ili Vlada morala da koriguje prihode, rashode, da se uklopi u tri odsto ciljenog deficita, ili bismo prekoračili taj plan i dug bi mogao da poraste više nego što se očekuje trenutno – objasno je Minić.

Ekonomisti kažu da je ključno na koji se način pozajmljeni novac troši. Da li za projekte koji dugoročno jačaju privredu ili za investicije čiji su efekti neizvesni.

• Država ima svoj budžet i ako treba pametno da troši pare, a treba, država mora da brine o osnovnom, a to su osnovna infrastruktura plus obrazovanje, zdravstvo i javne usluge i tu nije dovoljno urađeno, jer, sem tvrde infrastrukture, nismo se mnogo pozabavili obrazovanjem, zdravstvom, državnom administracijom. E sad, kada je taj talas prošao i prolazi, država želi, prema budžetskim planovima, da zadrži velike javne investicije, a mi kao javnost stvarno imamo sada veće pravo da pitamo, dobro, ovo je bilo nesporno, šta sada radite? I sad tu dolaze projekti koji su sumnjivi iz ugla efekta koji se očekuje. Tu je i Ekspo, tu je i Nacionalni stadion – istakao je ekonomista i nekadašnji član Fisklanog saveta Vladimir Vučković.

A tu su i moguća iznenađenja i neočekivani troškovi poput mogućih energetskih kriza.

Izvor: Insajder