Vlada Srbije odobrila je mesečne kvote za izvoz po 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna i osam miliona litara rafinisanog suncokretovog ulja. Sunčica Savović, predsednica Udruženja „Žita Srbije“ izjavila je za Radio Beograda 1 da ta odluka pokazuje da će nakon pet nedelja najzad krenuti izvoz pšenice, kukuruza, brašna i ulja.

Sunčica Savović za emisiju „U središtu pažnje“ rekla je da se iskreno nadaju da je odluka početak uspešnijeg dijaloga sa Vladom. „Nadamo se da će Vlada Srbije naći razumevanja da izađe u susret našim zahtevima u potpunosti“, ističe Savovićeva.

Navodi šta su bili njihovi predlozi na sastanku sa predsednicom Vlade Anom Brnabić.

„Predložili smo mesečnu kvotu od 350.000 tona za pšenicu za sve destinacije za ugovore potpisane do 9. marta ove godine i isključivo za stari rod, mesečnu kvotu od 350.000 tona za kukuruz za sve destinacije i za stari rod, kvotu za izvoz suncokretovog ulja, rafinisanog i nerafinisanog koju bi odredilo Ministarstvo poljoprivrede. Ona bi količinski obuhvatila sve ugovore Udruženja, puštanje u slobodan izvoz pšeničnog brašna i prekrupe i griza i kukuruza, ukidanje carina na uvoz pšenice i kukuruza na neodređeno vreme“, ukazuje Savovićeva.

Na mesečnom nivou u Srbiji trošimo oko 70.000 tona brašna, za čiju proizvodnju je neophodno oko 100.000 tona pšenice.

U zemlji imamo zalihe za narednih nekoliko meseci, a mlinari svoje brašno nemaju kome da ponude, skladišta su im puna i logično je da razmišljaju da zaustave proizvodnju.

Koliki se viškovi pšenice očekuju

Sunčica Savović ukazuje da sa prosečnim prinosima na nivou desetogodišnjeg proseka, možemo očekivati rod na nivou do 2.980.000 tona pšenice.

„Usevi na poljima za sada izgledaju odlično, a vremenske prilike su već neko vreme u liniji sa prošlogodišnjim, što za sada ukazuje na više nego dobar rod. Najveće pitanje je u kojoj meri su proizvođači tokom proleća prihranjivali pšenicu, zbog izuzetno visokih cena mineralnih đubriva, kao i prirodnog gasa koji je glavni energent za proizvodnju pesticida“, kaže Savovićeva.

Ističe da je do nove žetve ostalo dva meseca. „Kada se rezerviše domaća potrošnja do nove žetve (za period maj-jun), viškovi pšenice u Srbiji na raspolaganju za izvoz i krajnje zalihe u ovom trenutku iznose najmanje milion tona“, ukazuje Savović.

Dodaje da očekuju da će površine pod kukuruzom biti manje za oko 70.000 hektara: od čega 30.000 hektara u korist suncokreta, te da se očekuje rod suncokreta na nivou od oko 735.000 tona.

Odobrenje proizvođača za izvoz

Na pitanje koliko će naši proizvođači moći da traže odobrenje za izvoz po grupi proizvoda na mesečnom nivou, Savovićeva odgovara da će svako pravno lice registrovano za izvoz žitarica moći da podnese zahtev za izdavanje za izvoz maksimalno 30.000 tona pšenice i 30.000 tona kukuruza, milion i šesto hiljada litara rafinisanog ulja i 4.000 tone brašna.

„Nadamo se da će kvota za pšenicu i kukuruz biti povećana za jun mesec, kao i da će biti određena kvota za nerafinisano suncokretovo ulje“, ističe.

Prema njenim rečima žetva ječma i pšenice počinje za dva meseca, te da će zato većina silosa biti opterećena robom, koja nema kupca na domaćem tržištu.

„Ako u naredna dva meseca pšenica ne bude izvezena, novi rod nema gde da se smesti. Mešanje pšenice roda 2021. i roda 2022. godine, prenatrpani silosi bez mogućnosti eleviranja robe, stvaraju sve preduslove za pojavu štetočina što će nepovratno narušiti kvalitet oba roda pšenice“, zaključuje Sunčica Savović.

Na sve ove probleme Udruženje „Žita Srbije“ još jednom će ukazati na sastanku u Vladi koji je planiran za utorak 26. april.

rts.rs