• 3 јуна, 2020

Stari zanati – Ćurčija

foto: Muzej RTK

Priču o zanatima nastavljamo pričom o poslednjim i godinama jedinim ćurčijama u milanovačkoj opštini. To su bili Slobodan i Desanka Maksimović. Slobodan je rođen 1912. godine u Majdanu. Kao dobrog đaka „Privredno društvo“ ga šalje u Daruvar na izučavanje ćurčijskog zanata.

„Privredno društvo“ se između ratova staralo o dobrim, ali siromašnim đacima i slalo ih u različite sredine na izučavanje onih zanata koji su u tom momentu bili potrebni mestu odakle je učenik dolazio.

foto: Muzej RTK

Nakon četiri godine učenja zanata, vraća se u Majdan gde otpočinje bavljenje ovim poslom kao najmlađi, ali i jedini ćurčija u okolini.

Ubrzo zbog obima posla seli se u grad. Slobodanova supruga Desanka je udajom za njega, vrlo brzo naučila zanat, kojim su se bavili do kraja života.

 

foto: Muzej RTK

Ćurčije su se bavili štavljenjem kože, pa su poznati i kao kožuvari ili kožušćari. Do XIX veka pravljeni su kožusi jednostavnog kroja, bez ukrašavanja, tek kasnije počinju da se ukrašavaju i boje. Početkom XX počinju da se prave i drugi odevni predmeti od kože.

Desanka i Slobodan su štavili kože i domaćih i divljih životinja za „patos“, šili kožuhe, šubare, posebno su bili poznati po „astragan“ šubarama, bunde i druge odevne predmete od kože. Radili su po porudžbini.

foto: Muzej RTK

Sve operacije štavljenja radili su ručno, a šili su na mašinama „singericama“. Sezona štavljenja počinjala je na proleće. Prvo se koža oleši, štavi, pa se opere na reci. Onda se oštavljena koža ofarba, iskroji i zatim se šije. Osnovni alat ćurčije bili su strožuk, špakna, burad, kace, kačice i singerica.

Nakon Slobodanove smrti 1982. godine Desanka nastavlja da se bavi ovom poslom. Njihovi sinovi, čak i pored svojih zanimanja, imaju diplome kvalifikovanih kožarskih radnika kožarske struke. I unuke i unuci završili su škole u vezi sa kožarskim zanatom i preradom kože.

Danas niko od porodice Maksimović ne živi u Gornjem Milanovcu. Desanka je radila sve do svoje smrti 2008. godine.

Za ćurčijski zanat se sigurno može reći da je to zanat koji nestaje. Sa pojavom industrije ovaj zanat se gasi, što je slučaj i sa gotovo svim starim zanatima.

Pripremila: etnolog Nataša Polomac Petković, Muzej rtk

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Violeta

Prethodni članak

Porodične tajne – Začin

Sledeći članak

COVID-19 u GM: Još dve osobe preminule od koronavirusa