Na sinoćnjem protestu „Milanovac protiv nasilja“, koji organizuje novo lokalano udruženje UZINAT (Udruženi za implementaciju narodnog aktivizma i tolerancije), okupilo se nešto više ljudi nego inače, a govorili su Aleksandar Glišić iz Pokreta poljoprivrednika Srbije, Dragan Stojković, književni izdavač i Bojan Savković iz UZINAT.

Prisutni su aplauzom podrške pozdravili i Bratislava Krstovića, mladića nad kojim je fizički reagovao odbornik Mileta Tešić na utakmici opštinske lige prošle nedelje u Vrbavi. Kasnije, tokom protestne šetnje trotoarima glavne ulice, za sada nepoznata lica gađala su kolonu jogurtom i paradajzom. Ali pre toga, na početku, poljoprivrednik iz Topole, Aleksandar Glišić je poručio:

– Situacija je teška. Ne mogu da verujem da stojim s vama u Milanovcu, a da ću morati ovo da kažem: mi ćemo da jedemo krompir iz Argentine, dok krompir iz Teočina i gornjih sela propada. Ovaj korov od političara je toliko pustio korenje, da su od vrha vlasti stigli do mesnih zajednica, izlaze iz kućnih aparata, umesto da ponude narodu neku budućnost, oni mu nude kobasicu. Vidim, ima ovde dece, pa nismo mi ovu Srbiju napravili, mi smo je nasledili, i moramo je ostaviti toj deci, da nešto ostane za njih. A ovi će, bre, sve da raz***u, to nije normalno.

– Imamo skoro četrdeset godina, ceo život šetam, borim se protiv nečega; umesto da smo napravili neku budućnost za decu, mi smo se opet vratili na početak. Mi zadnjih trideset godina ne radimo ništa, moramo da se probudimo, da krenemo napred, da jedemo ovo naše što proizvodimo. Zašto da jedemo tuđe, a da budemo motači kablova? Ovde Metelac proizvodi šerpe, a mi kupujemo kod Kineza? Dajte da se urazumimo, da kupujemo naše, da jedemo naše. Mi smo u oblasti poljoprivrede kroz potonuli. Naše propada, proizvodim jabuku i bacam je. Ne može da se proda, a uvezli smo poljsku, albansku, tursku, italijansku, Ne znamo više ni šta uvozimo, ni šta jedemo, trujemo se, sve smo starija i bolesnija nacija; šta to ostavljamo deci? Moramo da se trgnemo što pre, – upozorio je Glišić.

Za Dragana Stojkovića, po vokaciji sociologa, protesti, ulica, šetnje i pištaljke su jedna strana medalje u borbi protiv loše vlasti, ali je naglasio da promene mogu doći samo od lokalnih inicijativa koje moraju početi aktivno da kontrolišu trošenje lokalnih budžeta:

– Prolazi već šesti mesec protesta protiv nasilja, a nasilje je i dalje svuda po Srbiji, svakodnevna  je pojava. Juče je jedan trinaestogodišnjak ubio svog druga. Nasilje je na svakom koraku. U porodici, na poslu, u državi, postalo je način života. Moramo da se zapitamo otkud to nasilje? Prethode mu dve važne stvari: strah i mržanja. Strah se prvo unosi među ljude tako što se proizvode neprijatelji, taj utisak da nam svi rade o glavi, da smo ugroženi od svih, pa da moramo da se branimo, od drugačijeg mišljenja, od drugačijih ljudi. U tom strahu leži tajna njihove vladavine. Vladaju tako što proizvode strah. Strah onda proizvodi mržnju; mržnja je svuda, od rijaliti emisija do političara u skupštini. Svuda vladaju sukob, neprijateljstvo, građani su zavađeni, porodice posvađane, tako se najlakše njima upravlja, dok se ova bogata zemlja pljačka, a kapital izvlači iz nje u inostranstvo ili privatne džepove.

– Mi nemamo jasnu sliku kako da izađemo iz tog začaranog kruga još od devedesetih. Kako se boriti protiv toga? Pa, tako što se gaji građanin. To su oni stanovnici koji imaju svest, hrabrost, slobodno kritičko mišljenje. Oni nisu neprijatelji, već najbolji prijatelji društva, jer vide njegove probleme, mane, greške, nepravdu i ukazuju na njih. Potrebna je izgradnja građanina koji će učestvovati u javnom životu, ne da bi osvojio vlast, već da bi je kontrolisao. To se jedino može postići razvlašćivanjem centralizovane politike. Budućnost Srbije je u razvoju lolalne zajednice i manjih gradova; tu živi narod, a ne na beogradskom asfaltu. Beograd je postao ogroman teret, koji guta sredstva lokalnih sredina, zadužuje državu. Nema prave lokalne samouprave i inicijative u opštinama; za sve odlučuje Beograd. Ono što menja takvo stanje je politika decentralizacije i razvlašćivanja Beograda, razvoj odlučivanja u lokalnim sredinama i ovladavanje sredstvima opštinskih budžeta, koji nije njihov, već vaš novac. Morate da kontrolišete kako se troši svaki vaš dinar, i onda ćete videti kako su građani pokradeni i kako treba dalje, – poručio je Stojković.

Bojan Savković iz UZINAT ukazao je na primeru događaja iz Vrbave, da se obrasci ponašanja republičke vlasti preslikavaju na lokal i da režim nema odgovor na nervozu koju u njima proizvodi činjenica da se ljudi više ne plaše da se slobodno okupljaju i iskazuju svoje mišljenje, pa ih čak i nekoliko slova na navijačkom transparentu u seoskoj fudbalskoj ligi tera na nasilono ponašanje. Sve vreme skupa na Trgu, na video-bimu išla je projekcija snimka iz Vrbave, ali i citati iz reakcije predsednika opštine Dejana Kovačevića na taj događaj, kao i njegova slika.

Već u nastavku protesta, dogodio se novi incident. Nakon održanih govora, kolona okupljenih je imala uobičajenu zajedničku šetnju desnim trotoarom glavne ulice naniže. Kod mosta, neko je kolonu gađao jogurtom iz pravca stepenica koje vode na Ivice, a potom i paradajzom kada su u povratku prolazili raskrsnicu s Rajićevom. Pojedini učesnici šetnje zaradili su fleke po odeći. Organizatori protesta iz udruženja UZINAT prijavili su događaj obližnjoj stanici MUP-a.

Sledeće okupljanje na Trgu kneza Mihaila biće u petak, ali od 18 sati, kako su prisutni odlučili glasanjem.

GMInfo.rs

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!