Trospratna građevina „švajcarske spoljašnjosti, odnosno šumadijske unutrašnjosti“, za veoma kratko vreme je zapustela i počela propadati. Kako to dolikuje nama, celokupno pokućstvo, od bezmalo 2500 predmeta, mahom upotrebne vrednosti, dobilo je nove vlasnike tako što se, bilo na zakonit ili nezakonit način, našlo u vlasništvu mnogobrojnih ustanova, ali i privatnih lica. Zaboravljen, i ogoljen, dvorac je zadobio konačan udarac tokom Prvog svetskog rata kada je u požaru skoro potpuno nestao sa lica zemlje, da bi konačan kraj sledio u narednom velikom ratu, godine 1943.

Iako osnovan pre nepune dve decenije, naš muzej uspeo je da dođe u posed određenog broja eksponata za koje se pouzdano zna da su bili sastavni deo inventara Takovskog dvorca. Radi se o 14 predmeta smeštenih u posebnom kutku stalne milanovačke postavke.

Deo bogato dekorisanog escajga izrađen od punog srebra i šimširovog drveta, zatim porcelanski tanjiri, sa monogramom Aleksandra Obrenovića, okrugla i floralno ornamentisana  zelena činija za voće, odnosno  četiri veoma elegantne staklene čaše, bez ikakve sumnje privlače veliku pažnju sve brojnijih posetilaca, Sinđelićeve 7.

Istovremeno, masivna drvena stolica, sa kožnim naslonom, i skladnim rukohvatom, izrezbarena i ukrašena četvorostrana škrinja sa poklopcem, kao i veoma luksuzan mnogodelni luster od mesinga, sa središnjim kobaltnim delom „plitke“ površine, upotpunjavaju priču o letnjikovcu, koji spletom raznih okolnosti nikada nije zasijao onako kao je to u momentu njegovog nastajanja bilo zamišljeno…

Aleksandar Marušić