Šira od nebesa

Blagoslovom Njegovog preosveštenstva, episkopa žičkog Justina i dozvolom Zavoda za zaštitu spomenika Kraljevo, radi se oslikavanje, freskopisanje Hrama Svete Trojice u Gornjem Milanovcu

Kada je uzdizao ovu crkvu 9. maja 1860. jedan Knjaz (Miloš), a dve godine kasnije završio Knez (Mihailo), Obrenovići možda nisu razmišljali da svod njen treba da se oslika. Ili je tako bilo planirano, a novi vladar ubijen, stigli drugi, treći, pa ratovi i sve ostalo…

Prostor unutrašnji nam je ostavio neimar Nastas Đorđević, da se freskama oplemeni na 1.190 kvadratnih metara. Za sada se oslikava oltarski deo koji se privodi kraju (220 kvadratnih metara).

Iznad oltara, duhovno i slikovno kao kompozicija, gleda nas Bogorodica Širša, ŠIRA OD NEBESA. Oko nas biće tajna večera, scena pričešćivanja apostola, 12 dopojasnih arhijereja, srednjevekovni arhiepiskopi i patrijarsi, kompozicija sveštenomučenika episkopa 20. veka, cele figure arhijereja liturgičara, u avoj veličini prirodnoj, figura Svetoga Save i Svetog Nikolaja Miriklijskog, a ma četiri stuba i Evanđelisti dopojasni.

Veliki posao koji mnogo košta. Za pomenuti oltarski deo, uplaćeno je 2.800.000 dinara. Arhijerejski namesnik, otac Dragan Đorem i starešina crkve otac Miodrag Anđelić, kao episkopu najodgovorniji, ističu veliku zahvalnost lokalnoj samoupravi opštine Gornji Milanovac koja je na račun do sada uplatila za radove 2.500.000 dinara.

Pošto fresko slikanju prethodi obimna priprema podloge zidova, četovanje, malterisanje, zamena stolarije i elektro instalacije, crkva u G. Milanovcu se zahvaljuje građevinskim operativama „SVIN“ i „Interplet gradnja“ kao i garnizonu Vojske Srbije u gradu. Takođe, stolariji „Alkon – Pršić“, moleru Darku Milinkoviću, firmama „Prevolt“, „Elektro – AS“, kao i pekari „Tapa Tapa“ na novčanom prilogu. Ko želi da se pridruži kao priložnik, sem u hramu pomenutom, može to da uradi i preko računa Halk banka ž. r. 155 – 4650 – 28 (napomena: za oslikavanje hrama).

Novca za običnog čoveka nikad dovoljno, svakodnevno namicanje je odricanje u Slavu Boga i dostižno. Ispred nas su mnoga iskušenja. Lična, nacionalna i sve vremenska. Kada smo najusamljeniji, kada nam je najteže, u očaju, mi se po pravilu uvek setimo, Boga! A koga bi? Mi klečimo, da nam pomogne i uznese iz nevolje. Tako je bilo i biće. Možemo li mi uzneti ovaj hram? Ne zbog Boga, nego sebe radi. I ne opterećujmo se, da oni koji se prsaju da su dali najviše, u stvari, dali su najmanje.

Svi smo prašina, obična i prolazna. Samo je vera večna. I što napisa davnašnja igumanija manastira Vraćevšnice, mati Ana Adžić: Crkva je sve! Učinimo da bude tako.

Ovaj veliki istorijski posao ne samo za Hram Svete Trojice, već istoriju Gornjeg Milanovca i okoline, poveren je oku i ruci, majstorskoj radionici, „Lazarus“ ateljeu akademskog slikara Radana Radojlovića i njegovog pomoćnika, ikonopisca Siniše Damjanovića. Njihova tzv. referent lista je do sada oslikanih 39 crkava, od Trebinja do Dunava. Najveća, Saborni hram u Nišu (3.700 kvadratnih metara), crkva Svetog Đorđa –Kruševac (3.000 kvadratnih metara) i Saborni hram Svetog Vaznesenja u Čačku (600 kvadratnih metara).

Saša Savović