Od početka rada rudnika na „Krovu Šumadije“, sredinom pedesetih godina prošlog veka, svečano je obeležavan 6. avgust – Dan rudara. U prvo vreme šatrom i vašerom „na Ravni“, u Koloniji, gde se uz muziku ostajalo do jutra. Kasnije je proslava preseljena na igralište FK Mladi rudar, gde su održavana takmičenja uz jurnjavu „buba-mare“. Sindikalna takmičenja svih radnih organizacija varošice, gostovanja fudbalskih klubova, koje je dočekivao FK Mladi rudar ( ivanjički Javor, gornjomilanovački Metalac i Takovo, čačanski Borac, užička Sloboda i Sevojno…desilo se da na Rudnik toga dana, na jubilej, dođu i razne selekcije Crvene zvezde i Partizana), turnir okolnih fudbalskih klubova, takmičenje i u ostalim sportovima ( stoni tenis, šah, košarka…). Poslednjih godina Dan rudara se obeležava isključivo u okviru rudarske firme, sindikalnim takmičenjem radnih jedinica u više sportova…

Ipak, oni stariji se najviše sećaju šaljivih takmičenja koji su obeležili ovaj rudarski praznik. Posebno, fudbalska utakmica „Debelih“ i „Mršavih“, već „potrošenih“ rudničkih fudbalera i rudara. Pobeda je bila u drugom planu, a smeh i zabava u prvom. Pune tribine meštana, sudija sa velikim „budilnikom“ oko vrata, smeteni i „nefudbalski, smešni potezi“ obležavali su ove utakmice. Najbolje se to vidi na fotografijama rudničkog hroničara Dragiše Miletića.

I sada su nam potrebnije ove utakmica nego iznenadne, paradne političke posete, svečane hvalospevne govorancije, umišljene velikokulturne manifestacije…Ovom osiromašenom i bezvoljnom narodu Srbije, naravno i varošici Rudnik, prepunoj penzionera i bez omladine i školaraca, sada je potrebniji smeh, jer on je najnužniji lek!

Radovan Karaulić