I pored velikog značaja koji ima, Vaskrs nije toliko bogat običajima kao Božić, a razlog za to je, kako se pretpostavlja, upravo njegova pokretljivost.

Običaji vezani za ovaj dan, povezani su sa crkvenim učenjem i crkvenom praksom, a jedna od specifičnosti Vaskrs jeste u tome što je Srpska pravoslavna crkva usvojila neke paganske rituale, dala im hrišćanski pečat i vezala ih za praznik.

Istovremeno, narod je usvajao crkvene rituale, poput pričešća, i interpretirao ih na svoj način.

Narodni vaskršnji običaji nisu bili vezani samo za taj dan, već su se odigravali i ranije, a primer za to je poslednja nedelja posta, koja se naziva Velikom nedeljom, kao i pojedini dani u njoj, poput Velikog četvrtka i Velikog petka.

Obzirom da se Veliki petak smatra danom kada je Hrist razapet na krst, sve se tada odvija u znaku tog tužnog događaja.

Uskršnja jaja se najčešće farbaju na Veliki četvrtak i Veliki petak, a prema narodnoj tradiciji, taj posao su mogle da obavljaju samo određene osobe i to striktno poštujući određena pravila.

Iako su korišćene razne boje, crvena se jedina smatrala obaveznom, a u nekim delovima Srbije i jedinom dozvoljenom bojom, na šta, na neki način obavezuje i tradicija.

pressek.rs