• 21 septembra, 2020

Žuti lepotan „japanski hrastov prelac“ neobičan i nezvan gost porodice Milosavljević (FOTO)

foto: M. Milosavljević

Koliko puta ste prilikom izlaska u dvorište bili zatečeni ovakvom prekrasnom slikom ogromnog, prelepog leptira kapitalca i zapitali se odakle potiče? Kojoj vrsti pripada? Da li se često viđa kod nas?… I mnogo još štošta.

Naime, u dvorište porodice Milosavljević sinoć je došao nezvan i neobičan gost. Ustvari, nije došao, već doleteo u pravom smislu te reči i u punom rasponu krila sleteo.

Milanovčanin Mirko Milosavljević zabeležio je njegovu posetu, dohvativši fotoaparat uslikao je „zmaja“, i krenuo u istraživanje i upoređivanje bezbroj slika leptira. Reč je o jedinki „japanski leptir sviloprelac“. Vrsti leptira koja se retko sreće na ovim prostorima.

foto: M. Milosavljević

Želeli smo sa vama i našim sugrađanima da podelimo iznenađenje izazvano posetom jednog neobičnog leptira. Vrsta je „japanski sviloprelac“. Ustanovili smo da se radi o retkoj vrsti koja se do skoro veoma retko viđala na prostoru Balkana. Ove fotografije smo zabeležili sinoć (13. avgust) oko 21 sat. Čuli smo da je vidjeno jos nekoliko primeraka zadnjih dana na delu Stare pruge – kaže Mirko za naš portal.

Žutog lepotana, koji ima raspon krila veći od 15 centimetara, pre 4-5 godina fotografisali  su na Zlatiboru. Na mogućnost da ovaj insekt naseljava Zlatibor ukazuje i podatak koji smo našli na internetu, a to je da je avgusta 2015. godine u Čajetini viđen još jedan primerak. Izuzev ova dva zlatiborska i jednog nađenog 2013. u Visokom u BiH, nije zabeleženo da je ova vrsta leptira viđena na Balkanu.

foto: M. Milosavljević

Pre ovih otkrića znalo se za kolonije „japanskih hrastovih prelaca“ u Austriji, južnoj Nemačkoj i severnoj Italiji.

Leptir, koji na svakom od četiri krila ima karakterističan krug nalik oku, gaji se u Japanu hiljadu godina radi pizvodnje bele svile, a „hrastov prelac“ je i u svojoj postojbini retka vrsta i uzgajivači svile ga skupo plaćaju.

JAPANSKI SVILOPRELAC – „U Evropu su ovi leptiri preneti sredinom 19. veka kako bi se u proizvodnji svile zamenio dudov svilac. Verovalo se da pošto gusenica zapreda krupne svilene čaure može biti iskorišćen u proizvodnji svile. Ova vrsta je u Japanu gajena duže od 1000 godina a korišćen je u proizvodnji bele svile. Iako su vlakna jaka i elastična, potrebno je dosta pažnje prilikom upredanja. Danas je ova vrsta svile izuzetno retka i skupa. Što se samog izgleda tiče, ima raspon krila do 15 centimetara, žučkaste boje koje u prirodi mogu biti različite nijanse, sa po dva kružića poput oka na gornjim i donjim krilima. Ovi leptiri lete od kraja meseca jula do sredine i kraja meseca septembra. Odrasli leptiri iz ove vrste nakon parenja žive svega 45 sedmica. Radi se o zanimljivom primerku leptira koji nije štetan niti opasan, a ukoliko ga vidite nemojte ga dirati, jer se radi o zaista retkom,neobičnom i jako lepom primerku leptira.“

foto: M. Milosavljević

Kao zaključak, nadamo se da ste naučili nešto o ovom zanimljivom leptiru, nije štetan i ukoliko ga pronađete nemojte ga dirati, jer kod nas je redak primerak ove vrste leptira.

V. P. gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

Drugi dan bez registrovanih novoobolelih od covid-19

Sledeći članak

Gde i kako se obavlja testiranje za odlazak u Crnu Goru