Izvinjavam se što ću biti ličan, pita me moje dete koje pohadja treći razred osnovnog obrazovanja, „Koje su znamenite ličnosti našeg zavičaja?“. Stadoh, ne malo zbunjen, pa se setih da dobijem u vremenu- „A, na koji zavičaj misliš?“

Dete mi lepo objasni da joj treba za domaći rad, ali, nije znalo da mi precizno odgovori na koji zavičaj vaspitači misle. Uglavljen u rascepu izmedju pitanja i neumesnih odgovora, zamalo ne postupih po sistemu „Zašto me to pitaš?“, ili, recimo, „Ako me pitaš otkud mi pare za džeparac…“.

Ipak, setih se spasonosnog rešenja, Miloš Obrenović je iz Dobrinje, a živeo u Brusnici. „Miloš d grejt“, po neverovatnoj ceni od 420 dinara, u jednom pravcu. Akcija traje dok traju zalihe (malim slovima). Pa, gde ćeš bolji, istorijski značajniji i širi pojam zavičaja od tog podneblja?

Medjutim, jedno prosto, dečje pitanje je uslovilo mnogo pitanja u mojoj glavi. ‘Ajde što mi je pojam zavičaja geografski totalno nedefinisan, ali, ima tu još nekih drugih stvari. Šta znači biti „znamenit“? Ko bi to mogao biti? Solunac koji je prešao Kajmakčalan? Narodni heroj iz Drugog svetskog rata? Osudjenik na Golom otoku? Student iz ’68-e? Demostrant iz 90-e? Student iz 91-e? Student iz 96-e? „Pištaljka“ iz tih godina? Bager i trenerka iz oktobra?

Šta nam se servira- Zveki i Legija vs Djindjić? Polumaratonci i ostali trkači? Oni koji ne spavaju, ne jedu (dobro, možda malo punjene lignje, ali samo za doručak i samo iz šerpice) i koji samo rade, za razliku od nas, svih ostalih?

Ipak, odoh daleko, krajnje neočekivano za moju malenkost, u svojim razmišljanjima. Odlutah od zavičaja toliko daleko da mi je trebalo iha-ha vremena da se vratim.

Medjutim, ništa se nije promenilo. I „negde u daljini“, a i u zavičaju, dešava se ista stvar- znameniti postaju oni koji bi, zauvek, trebali da budu na marginama svega i svačega, a dobar, pristojan i znamenit svet ostaje skrajnut, ponižen i unižen. Tužno, ali, tako je… A, i ja, ovom prilikom, dobih „keca ko vrata“!!! Ma, ni prvi ni poslednji…

Goran Trifunović