Soja je četvrta po učestalosti uzgoja u Srbiji. Gaji se na površini od oko 230.000 hektara, a postoji tendencija da se obradive površine pod sojom povećaju. Uzgoj soje je unosan posao za poljoprivredna gazdinstva, a posebno je značajno napomenuti da su svi delovi ove biljke iskoristivi. Nakon berbe zrna, sojina slama se može balirati i koristi se kao izuzetno ekonomično i kalorično eko-gorivo.

Razlog popularnosti soje u velikoj meri leži u tome što soja donosi sigurne prinose, od čak 3.5 tona po hektru, a ima i dobru cenu otkupa, koja je godinama stabilna. Kada je dobro osušena soja se može skladištiti na duži vremenski period, bez gubitaka na kvalitetu, a kao takva se može prodavati cele godine. 

Soja zahteva slične uslove kao i kukuruz, u pogledu kvaliteta zemljišta – bitno je da je tlo dobro struktuirano, da je prozračeno i da ima dobru drenažu, a većina zemljišta u Srbiji je upravo takva. Pored zemljišta, za uzgoj soje bitni su i klimatski uslovi i količina vode – mlada biljka podnosi temperature do -5 stepeni Celzijusa. Za rast i razvoj biljke optimalna je temperatura od 18 do 24 stepena, ali soji ne pogoduju ni visoke temperature. Ako tokom leta podeljak pređe 32 stepena, biljka bi se mogla isušiti i dati manji prinos.

U pogledu vlage soja zahteva od 450 do 500mm vode, naročito u periodu od juna do avgusta. U pitanju je biljka koja voli vlagu. Ako su leta sušna, navodnjavanje je neophodno.

Mogućnost izvoza soje – velika šansa Srbije

Uzgajanje soje otvara velike mogućnosti izvoza, jer je ova biljna kultura izuzetno tražena širom sveta. Naime, samo u Evropi deficit soje iznosi čak 40 miliona tona godišnje, zbog čega se ovo dragoceno zrno uzvozi iz Južne Amerike i Azije. U svetu se soja gaji na 100 miliona hektara obradivih površina, od čega je 30 miliona na teritoriji Amerike. SAD, Brazil i Argentina čine 80% ukupne svetske proizvodnje. 

Bitno je napomenuti da je soja izuzetno cenjena i tražena biljna kultura na svim kontinentima, a da se u Evropi proizvodi samo 2% od ukupne svetske proizvodnje, što ostavlja potencijal za domaće poljoprivredne proizvođače koji su zainteresovani za uzgoj ove popularne leguminoze. 

Najveći svetski uvoznici soje su Kina, Meksiko, Holandija, Egipat i Japan, a ukupna količina uvežene soje u 2020/2021 godini iznosi neverovatnih 166 miliona tona.

Prerada soje

Soja je leguminoza koja je otporna i relativno jednostavna i nezahtevna za uzgoj, te se stoga sve više poljoprivrednih gazdinstava širom Srbije okreće njenom uzgoju. Neki se odlučuju za preradu kako bi prodavali proizvode od soje, dok drugi prodaju zrna i sojinu slamu. Prerada soje zahteva aparaturu za ekstrudiranje, dok je su za proizvodnju zrna potreban skladišteni prostor, sušara i mašina za pakovanje soje.

Kako biste proizvodili soju ili neke od njenih proizvoda, biće vam neophodna sledeća aparatura:

• Sušara i silos za sušenje i skladištenje soje
• Sita i drobilice
• Oprema za ekstrudiranje soje
• Mašine za pakovanje soje

Nakon žetve, zrno soje prolazi kontrolu kvaliteta i čisti se od nečistoća. Zrna se suše u sušarama, kako bi se pripremila za skladištenje.

Pre nego se pristupi preradi zrno soje ponovo prolazi fazu grubog i finog čišćenja. U pogonu se vrši separacija zrna koja će se koristiti za proizvodnju punomasnih proizvoda i zrna za ekstrakciju ulja. Soja se zagreva vodenom parom, a zatim prolazi kroz valjke koji je usitnjavaju u flekice. Flekice se mogu koristiti u ljudskoj ishrani, u vidu sojinog brašna i griza, kao i u ishrani stoke.

Soja se dalje toplotno obrađuje i granulira, nakon čega se dobijaju finalni proizvodi – obezmašćeni sojin griz i sojino brašno.

Pakovanje soje

Proizvodi od soje se pakuju uz pomoć mašine za pakovanje soje. Proizvodi koji se koriste u prehrambenoj industriji pakuju se u vreće od 50kg, dok se za pakovanje sojine sačme za ishranu stoke koriste vreće od 50 do 250kg. 

Pakerice za pakovanje soje mogu da budu statične ili prenosne, zavisno od potreba proizvodnje. Prenosne pakerice su jednostavne za rukovanje, male težine i dimenzija. Ubrzavaju i olakšavaju proces uvrećavanja, a radnici ih sa lakoćom mogu koristiti. Podjednako dobro zatvaraju vreće od poliuretana, papira ili tekstila mašinskim koncem, koji obezbeđuje bezbedan transport proizvoda.

Najpopularniji proizvodi od soje

Soja je visokokvalitetni protein. Jedna je od retkih poznatih biljnih namirnica koja sadrži sve esencijalne aminokiseline, poput onih koje se nalaze u mesu. Soja je bogata vlaknima i proteinima, a ima nizak sadržaj zasićenih masti. Na sadrži holesterol i laktozu. Dobar je izvor omega-3 masnih kiselina, odličan je izvor antioksidanata i bogata je fitoestrogenima.

Soja se može konzumirati na mnogo načina. Namirnice napravljene od soje mogu se podeliti na nefermentisane i fermentisane. Nefermentisana hrana uključuje:

Tofu

Tofu, takođe poznat i kao sir od soje, je namirnica pripremljena koagulacijom sojinog mleka, a zatim je dobijena smeša utisnuta u čvrste bele blokove različite mekoće. Tofu može biti svilenkast, mek, tvrd, ekstra tvrd ili super tvrd. 

Osim ovih širokih teksturalnih kategorija, postoje mnoge sorte tofua. Jedna je od najpopularnijih prehrambenih namirnica u ishrani vegeterijanaca i vegana, jer je odličan izvor proteina i amino kiselina. Sadrži gvožđe i kalcijum, kao i minerale mangan i fosfor.

Sojino mleko

Sojino mleko je biljno piće proizvedeno namakanjem i mlevenjem sojinog zrna, kuvanjem smeše i filtriranjem preostalih čestica. To je stabilna emulzija ulja, vode i proteina. Njegov izvorni oblik je posredni proizvod proizvodnje tofua.

Utvrđeno je da je sojino mleko, popularna alternativna opcija životinjskom mleku, po ukupnom bilansu hranljivih materija najprikladnija zamena. Takođe sadrži najveću količinu proteina od svih proučavanih alternativnih opcija mleka, sa oko 7 do 12 grama (i oko 95 kalorija) po obroku.

Sojini odresci, kuglice i klice

Sojini odresci, kuglice i klice se mogu jesti samostalno ili se mogu kombinovati sa drugim namirnicama kako bi se pripremili zdravi i hranljivi obroci. Zahvaljujući svom bogatom sastavu i brojnim vitaminima (A, B1, E i C) i mineralima (cink, natrijum, kalijum, bakar, magnezijum, fosfor, gvožđe, mangan i magnezijum) proizvodi od soje doprinose očuvanju zdravlja imunološkog sistema, jačaju kosti, poboljšavaju vid i blagotvorno deluju na sve organske sisteme ljudskog tela. 

Zelena soja – Edamame

Edamame su mahune mlade zelene soje, koje se mogu konzumirati termički neobrađene, a predstavljaju pravu nutritivnu proteinsku bombu. Mogu se jesti kao predjelo ili grickalica.

PR Tekst