Za bacanje crne ili bele magije, ne postoje samo oni koji uče o tome, već postoje i oni koji se sa time i rađaju. Takav je slučaj sa ljudima rođenim u ,,košuljici“. Tako narod naziva dete koje je obavijeno plodovim ovojcima, koje narod naziva košuljicom. Za ovakvo dete postoje različita tumačenja. Veruje se da će biti vidovito ili da će biti veštac, a smatra se i da ima urokljiv pogled. Sa druge strane, neki veruju i da će to dete biti srećan čovek, pun milosrđa i dobrote, ali da će ga napadati vile noću. Ova košuljica se obavezno čuvala i kada taj čovek umre, išla je u sanduk zajedno sa njim.

U ovom kraju se veruje još i to da se sa tom košuljicom mogu terati gradonosni oblaci, kao i oni koji prete padavinama koje će izazvati poplave. Te moći poseduje onaj koji je rođen u njoj.

Vuk Karadžić je našao nekoliko naziva za ovakvog ćoveka: zduhač, vedogonja i zduva. U Donjoj Vrbavi je postojao čovek koji je imao ove moći, ali je zato imao urokljiv pogled, pa se izbegavalo da deca prolaze pored njega jer bi se od njegovog pogleda razbolela ili umrla. Naročito je bilo važno da mu ne pokazuju bebe. Autor će samo napisati da mu je prezime bilo Tešić.

Od inficiranja ovim pogledom pomagale su samo veštice sa promenljivim uspehom. Ovi ljudi imali su i moć da urokljivim pogledom napadaju i stoku, a naročito goveda. Za ovaj slučaj postoje tvrdnje više meštana u Donjoj Vrbavi da je pogled Tešića mogao da učini da vo posle nekoliko dana ugine. Narod se branio tako što je u jaram ispod zavornja stavljao ljusku ili grančicu tisovog drveta ili čeno belog luka. To je uglavnom bila adekvatna odbrana. Da bi se neutralisalo moguće dejstvo urokljivog pogleda prilikom posete kući, na ulazna vrata su se isto tako stavljali beli luk, crveni konac i tisovo drvo.

Ovi običaji su danas uglavnom napušteni, mada još uvek su prisutni, ali veoma retko.

Ovi običaji su uglavnom prevaziđeni

 

Nikola Petrović