IZAZOV PLUS: Svaka zavisnost od narkotika počinje sa „prvi put“

Nepopravljive negativne izmene u psiho-fizičkom sastavu mladog organizma, a naročito mozga, koje narkotici u najširem smislu prouzrokuju kod čoveka, ne samo da će izazvati zdravstvene i socijalne probleme za osobu konzumenta, već će je zauvek onesposobiti da ostvari svoj puni i najbolji potencijal, nanoseći time štetu sebi i društvu. Taj potencijal ne mora tek biti umanjen, nego može potpuno nestati, pa mladi već na samom početku svog života, uzimanjem bilo koje psihoaktivne supstance, iscrtavaju put ka njegovom uništenju.

Droga, naročito ona lako dostupna u njihovom okruženju, je izazov plus za mlade osobe, ionako preplavljene nizom drugih izazova i dilema, koje ih presreću dok prave prve prave samostalne korake u igri života. Kao i kod svake bolesti, tako i za bolesti zavisnosti od narkotika, prevencija je najbolji i najefikasniji način da izbegnu ovo kobno spoticanje.

Šta je bitno da se prevencijom narkomanije, kao najteže bolesti zavisnosti, kod mladih postigne?

– U cilju da uopšte ne dođe do bolesti zavisnosti, pa ni do sporadične, ni prve upotrebe, bitno je da se mladi informišu i steknu znanja o psihoaktivnim supstancama, njihovom uticaju na psihičko i fizičko stanje i posledicama koje donosi, ali i da izgrade svoj lični stav prema upotrebi droge i prema zavisnosti generalno; da nauče kako da kažu „ne“ kada im neko ponudi drogu, odnosno da razviju socijalne veštine odupiranja negativnim uticajima i odbrane od loših izazova. Ispravna informisanost i svest o problemu, uz pozitivne stavove i oformljene socijalne veštine, pomoći će tinejdžeru da ne načini grešku u kritičnom momentu, – rekla je za GMInfo specijalista medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja, Ljubica Rašić.

Prema podacima domaćih specijalizovanih bolnica i Instituta za lečenje bolesti zavisnosti, u Srbiji postoji oko 140.000 registrovanih osoba zavisnih od pshihoaktivih supstanci. Ubedljiva većina njih počela je sa konzumiranjem različitih opijata već u adolescentskom uzrastu.

Ta brojka je relativna i verovatno mnogo veća, jer je u evidencijama ne postoje tinejdžeri za koje se ne zna da su probali ili uveliko konzumiraju opijate. Zbog čega su baš mladi u povećanom riziku da upotrebljavaju droge?

– Zato što njihov proces psihičkog sazrevanja i formiranja identiteta nije završen u periodu adolescencije. Manji su im kapaciteti za podnošenje tenzije, a potreba za socijalnom uklopljenošću u grupi vršnjaka je jaka, pa se kao motivi prve i takozvane „eksperimentalne“ upotrebe često navode: želja da se uklope u društvo, da se ne razlikuju i da budu kao drugi, da budu popularniji, zbog znatiželje ili nagovora prijatelja, zbog problema sa kojima ne znaju kako da se suoče, jer ne znaju da kažu „ne“, – ističe dr Rašić. – Mladi su osetljiva populacija pošto nikada u životu čoveka nema tako mnogo promena, i na fizičkom i na psihičkom planu, kao u adolescenciji. Tada se psihološki dešavaju prelomni trenuci u sticanju polne zrelosti i emotivnog partnerstva, edukacije i biranja buduće profesije, odvajanja od porodice i osamostaljivanja, formiranja sistema vrednosti. Za neke mlade ljude je taj period prelaska ka odraslom dobu dodatno mučan i težak zbog uticaja nepovoljnih porodičnih prilika ili konfuzije identiteta, koja vode ka tome da se identifikuju sa onim što stariji i roditelji ne preporučuju, sa rizičnim ponašanjima kako bi „dokazali“ svoju samostalnost.

Susret mladih sa drogom je u uslovima današnjice nažalost neizbežan; koji su to bitni stavovi koje bi oni unapred trebalo da oforme pre no što i dođu u kontakt sa drogom?

– Bitno je da mladi oforme stav i donesu odluku da ne žele da ikada probaju bilo koju drogu i da ne žele da do prve upotrebe bilo kada uopšte dođe, jer nema „probnog“ ili povremenog kozumiranja narkotika koje nije štetno. Svako konzumiranje toga utiče na nervni sistem, a prolongirana upotreba trajno menja mozak, zauvek. Nema registrovanog narkomana koji nije probao prvi put i statistika kaže da je većina lečenih zavisnika prvo počela sa marihuanom. Uzimanje bilo koje droge je u tolikoj meri štetno po zdravlje čoveka jer mozak i organizam nije evolucijom pripremljen za izlaganje njihovom dejstvu, a telo i psiha tinejdžera se još razvijaju, tako da upotreba može da poremeti razvoj ličnosti i zdravog identiteta.

Ključno je, dodaje Rašić, da mladi upotrebu bilo koje droge ne posmatraju kao lošu naviku, koje će se rešiti kada budu želeli, te da neće izgubiti samokontrolu kada jednom počnu sa upotrebom, već da narkomaniju posmatraju kao kompleksnu bolest zavisnosti sa brojnim fizičkim, psihološkim i socijalnim posledicama, koja ima svoje faze („eksperimentisanje“, periodično i redovno konzumiranje), odnosno da je put u zavisnost uvek isti, kao i da upotreba bilo koje supstance, koja menja njihove fizičke ili psihičke funkcije, nije rešenje bilo kakvog problema, već bežanje u kratkotrajna, štetna olakšanja i iluzije, koje daje droga.

Čini se da postoje i neke uobičajene zablude o psihoaktivnim supstancama i njihovoj upotrebi, a naročito se odnose na to kada mladi misle da je recimo marihuana bezazlena i neškodljiva. Koje su tačne i netačne tvrdnje u tom pogledu?

– Broj zavisnika od droge u svetu i kod nas raste, ali svest o štetnosti droga pada, naročito u odnosu na upotrebu droga sa kojima se počinje upotreba psihoaktivnih supstanci. Zapravo, put u svet droge najčešće i počinje nedozvoljenom upotrebom legalnih supstanci (vejp, duvan, alkohol, inhalanti), a nastavlja se upotrebom nezakonitih droga; marihuana je obično prva! Tako izvestan broj mladih proba marihuanu još u osnovnoj školi, a čak 50 odsto mladih do svoje 15. godine. Upravo u tim godinama, a i kasnije, oni koji uzimaju marihuanu, gaje netačno uverenje da to nije opasna droga, jer to „svi koriste“, da povremeno uzimanje nije rizično, da je to „laka“ droga, da sve treba probati, da ako prvi put proba neće nastaviti, da će lakše prebroditi neke probleme, da će ga društvo lakše prihvatiti, da će tako savladati nelagodu u društvu koju oseća.

Međutim, podvlači Rašić, ne postoje lake i teške droge. I marihuana je droga koja izaziva zavisnost. Opasna je jer svakom upotrebom deluje na mozak. Reakcija organizma zavisi od mnogo faktora i ne deluje isto na svakoga, ali su posledice uvek iste – štetne, od prvog puta.

– Svako konzumiranje je rizik, pa i prvo; i svaka zavisnost od narkotika počinje sa „prvi put“. Zabluda je da je za prestanak dovoljna samo slobodna volja bez stručne pomoći i u nju veruje 64 odsto mladih, ali konzumiranje marihuane nije stvar navike, već bolest mentalnog zdravlja, koja nastaje kao posledica trajne izmenjenosti u funkcionisanju mozga. Na kraju, ne koriste je svi svakako, a osoba koja ima dovoljno zrelosti, zna da odredi šta je dobro, a šta nije i ima odgovoran odnos prema svom zdravlju i životnim ciljevima. Probleme sa kojima se borimo nećemo sigurno rešiti marihuanom, oni će se vremenom samo nagomilavati, pa je bolje da naučimo kako da rešavamo probleme i kako da se prilagođavamo i prihvatamo ono što ne možemo da promenimo, odnosno kako da razlikujemo pravo od lažnog prijateljstva.

Ne sme se zanemariti uloga roditelja i njihova podršku mladima, koja je tada veoma važna u dobi odrastanja i formiranja ličnosti. Jačanje roditeljskih kompetencija i proširivanje znanja nužno je u pokušaju da se pomogne deci.

Koji su to znaci koje roditelj može da prepozna kod svog deteta kada uzima neku psihoaktivnu supstancu, kako bi pravovremeno reagovao?

– Izmene u ponašanju mogu biti jedan od pokazatelja da se mlada osoba suočava sa nekim teškoćama. Naravno, svi pokazatelji izmena ne moraju nužno ukazivati na problem sa konzumiranjem droge, ali su svakako alarm roditelju da se nešto zbiva. Oni se odnose na školski, socijalni i porodični život, kao što su napuštanje starih drugova, često nagla popularnost kod starijih drugara i drugara koji porodicu zabrinjavaju, često tajanstveni i šifrovani telefonski pozivi, kratke posete u ponekad neobičnim vremenskim terminima, kasno noću ili pred zoru; zatim sklonost rizičnim ponašanjima, neispunjavanju obećanja, neodgovornosti, laganju, – podseća Rašić.

Česti pokazatelji, kako dodaje, su i promena stila oblačenja, uz zanemarivanje fizičkog izgleda, miris na marihuanu ili lepak i druge inhalante, promene u težini ili izmenjen obrazac uzimanja hrane, spavanja, crvenilo očiju, široke ili izrazito sužene zenice, poluzatvoreni kapci, česta upoteba kapi za oči, curenje nosa ili krvarenje iz nosa, koje može biti uzrokovano ušmrkavanjem kokaina, rane ili kraste oko usta i nosa, usporen ili otežano razumljiv govor i smetnje koordinacije pokreta, neretko i povređivanje.

Intravenska upotreba droga ostavlja tragove na rukama, pa dugi rukavi tokom vrućih letnjih dana mogu predstavljati pokušaj skrivanja tragova od uboda igle.

– U odnosu na školski uspeh, pojavljuje se nedostatak motivacije i pogoršanje postignuća, propuštanje časova, neobjašnjivi i česti izostanci iz škole i napuštanje hobija, sportskih aktivnosti, nepoštovanje autoriteta u školi i školskih pravila, česte opomene, ukori, sukobi sa drugim učenicima. Kako se troškovi za drugu nagomilavaju, u porodičnom okruženju primećuju se krađe novca i nakita od članova porodice, od rođaka, po prodavnicama, potom i problemi sa zakonom, uglavom i zbog brze vožnje, provalnih krađa, kršenja javnog reda i mira, prodaje droge. Roditelji često kažu kako nisu znali da njihov tinejdžer koristi droge i u proseku prođe oko 2 godine dok roditelj to ne sazna, najčešće kada je dete već na heroinu ili najčešće kada nestane nešto iz kuće, – upozorava za GMInfo Ljubica Rašić, specijalista medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.