Jedna od najpoznatijih vaskršnjih jaja su svakako ona koje je izrađivao petrogradski juvelir Karl Petar Faberže. Pažnju tadašnje carske porodice u Rusiji je privukao već prvim radovima koji su bili izloženi na Sveruskoj izložbi u Moskvi 1882. Car i carica su mu za tu kolekciju dodelili zlatnu medalju, jer je svojim radom „započeo novu eru u umetnosti izrade nakita Od tada počinje da radi za potrebe dvora.

U periodu od 1885. do 1917. svake godine za Vaskrs je na dvor donosio svoja umetnička dela u obliku vaskršnjih jaja, a kolekcija se sastoji od ukupno 71 primerka, od kojih su 52 carska. Dva primerka su ostala nedovršena, izrađena od zlata i drugih skupih materijala. Naručioci njegovih dela bili su ruski carevi, otac i sin Aleksandar Treći i Nikolaj Drugi.

Jaja su pravljena od skupocenih metala, kao što su zlato i srebro, bakar, nikl i paladijum, a gotova jaja su na kraju ukrašavana dragim kamenjem safirima, rubinima, smaragdima, dijamantima. Jaja su takođe u sebi sadržavala najrazličitija iznenađenja, recimo medaljon, konjanika, voz, labuda, petla, pticu, srce, pupoljke, kočije i dr.

Za osnovu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, lapislazuli i neferit. Korišćena je tehnika delimično providnog emajla, nekad i u po nekoliko slojeva, od kojih je svaki morao da bude posebno pečen.

Mada su u vreme njihove izrade, juveliri koristili svega nekoliko boja, Faberže je eksperimentisanjem uspeo da postigne čak 140 različitih nijansi.

Dizajn za izradu jaja inspirisan je umetničkim delima preslikanim iz Ermitraža i važnim momentima iz istorije carske porodice, kao što su krunisanje cara Nikolaja, završetak transsibirske železnice i godišnjica braka ili vladavine.

Prvo jaje je ruski car Aleksandar III poklonio svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj za Uskrs 1885. godine. Njoj se poklon toliko dopao da je car nastavio sa poklanjanjem skupocenih jaja za svaki sledeći praznik. Tu tradiciju je nastavio i njegov naslednik Nikolaj II.

Izvor: Wikipedia
Priredio: Z.R., Gminfo.rs