Hrišćanstvo je preuzelo simboliku jajeta relativno kasno pa se bojena jaja pominju tek u XII veku, a u Srbiji još i kasnije – u XVI. Međutim, narodna predanja, koja su brojna i međusobno različita, početak bojenja jaja vezuju ipak za Hristovo uskrsnuće.

Prema jednom predanju, bojenje počinje još od Hristovog razapinjanja. Kada su ga vodili da ga razapnu, okupljena svetina je na njega bacala kamenje, ali se ono pretvaralo u obojena jaja.

Još jedna legenda pominje mirosnicu Mariju Magdalenu koja je došla kod Pontija Pilata sa rečima “Hristos Vaskrse”. On joj je odgovorio da će se to desiti kada kokoška snese crveno jaje. Ona mu je na to pružila upravo crveno jaje.

Bojenje jaja smatra se svetom radnjom, pa joj se tako i pristupa. Bilo je određeno obrednim pravilima, koja su određivala ne samo dan, već i doba dana, kao i osobu koja će bojiti. Naime, to su mogle da budu samo “ritualno čiste” osobe, odnosno stare žene ili nevine devojke.

Najčešća jednobojna jaja su crvena, a u nekim krajevima i jedina. Važnost crvene boje je posledica njene povezanosti sa bojom Hristove krvi. Postoji običaj da se prvo jaje boji crveno. Ovo jaje se čuva do sledećeg Vaskrsa i naziva se “čuvarkuća”, “čuvalo”, “stražar”, “krstaš” i sl. U skladu sa nazivima, ovom jajetu se pripisuju magijske moći i smatra se da je veliko zlo po ukućane ukoliko ono pukne.

U Srbiji mnogi običaji su bili vezani za prvo jaje, „čuvarkuću“. U nekim krajevima njegovo bojenje je bilo praćeno bajanjem. Deci su takođe tim jajetom mazali obraze, kako bi im oni bili takođe crveni, jer su rumeni obrazi značili zdravlje. Na Kosovu ovo jaje su nazivali „strašnik“ jer se upotrebljavalo kao lek protiv straha.

U nekim krajevima su decu umivali vodom u koju bi stavili jedno crveno jaje, šećer i cveće vrtike. To bi se radilo da bi dete bilo zdravo, slatko, odnosno blage naravi i da se oko nje ili njega vrte momci, odnosno devojke. Takođe bi se detetu to jaje stavljalo pod jastuk u toku noći, a ujutru bi to jaje nosilo u crkvu i potom to jaje prvo pojelo. Crveno jaje bi inače svi članovi porodice uvek prvo jeli, opet kako bi se zaštitili od bolesti.

Zaštitna svojstva su imali i voda u kojoj su se jaja kuvala, pa i ljuske. Zbog toga u nekim krajevima postoji običaj da se ljuske isitne i umese sa pšeničnim brašnom i tako zalepe za gornji deo kućnog praga kako bi se oteralo svako zlo.

Posle crvenih najčešća boja u koju se farbaju Vaskršnja jaj među Srbima bile su žuta I zelena, a kasnije je postalo popularno I šaranje.

Izvor: Wikipedia
Priredio: Z.R., Gminfo.rs