• 24 septembra, 2020

„Grad privrednih čuda“ Gornji Milanovac „zidale“ su i stipendije, a sada…

STIPENDIJE GARANT BUDUĆNOSTI Vladeta Ponjavić, foto: M. Bošnjak

STIPENDIJA, ŠTA TO BEŠE?!

Naj-stipendisti „Tipoplastike“, bez dana staža u njoj (!) razvili – druge firme

Dvaput je Gornji Milanovac poneo prestižan naziv, koji je stvarna slika njegovog poslovnog ambijenta – „grad privrednih čuda“. Prvi put, od šezdesetih godina prošlog veka, otkad ga je cela bivša SFRJ tako zvala. Drugi put, tokom ovovekovnih loših, često sumnjivih privatizacija u Srbiji, kad su propadale značajne fabrike i čitavi gradovi kao industrijski centri, a Milanovac se kao takav održao i održava se!

Za svako poslovno čudo, razumljivo, treba kapital, i stručni timovi koji će ga uspešno usmeriti, preraditi u proizvodne hitove, boriti se na svetskim tržišnim utakmicama…

– Kad je Milanovac stvaran kao jak industrijski centar, fabrike su stipendirale ekipe mladih stručnjaka, najboljih studenata. Sada, prema mojim saznanjima, fabrike retko koga stipendiraju, premalo se ulaže u nove, mlade stručne kadrove, a oni su zalog i garancija budućnosti Milanovca i kao grada i kao jednog od najzdravijih privrednih ambijenata! Ako i ima ponešto stipendiranja, ono je pojedinačno, umesto da bude organizovanije, prilagođeno sadašnjem privrednom i zakonskom sistemu – upozorava Vladeta Ponjavić (84), svojevremeno direktor „Tipoplastike“, fabrike ambalaže koja takođe spada u jedno od poslovnih čuda bivše „Juge“ i Srbije.

„RASADNIK“ KADROVA „Tipoplastika“, upravna zgrada, foto: M. Bošnjak

Naš vremešni, iskusni sagovornik, navodi upravo tu fabriku kao jedan od „rasadnika“ talentovanih, stipendiranih stručnjaka. Sebi, ni bilo kome poimenice, ne pripisuje zasluge. „Tipoplastika“ je intenzivno počela da daje stipendije mladim kadrovima, kad je bila u zenitu uspeha. A, jedan od najboljih timova stipendista, bez ijednog provedenog dana radnog staža u njoj (!) – stvorio je privredni i tehnološki „bum“ u sasvim drugim fabrikama, na Univerzitetima, u inostranstvu…!

Vladeta Ponjavić, foto: M. Bošnjak

– Godinama sam, kao član Upravnog odbora „Tipoplastike“, bio zadužen za kadrove. „Bum“ sa stipendijama napravili smo od 1981. do 1985, iako je i dotle bilo stipendiranja, ali sa skromnijim svotama. Uvek smo imali rezervni tim stručnjaka, za slučaj da više njih ode iz fabrike. Za nove proizvodne programe morali smo obezbediti naslednike postojećim znalcima. Prateći uspehe srednjoškolaca i studenata u Milanovcu i bližim gradovima, računaljući na lokalne kadrove tehničkih, tehnoloških, hemijskih struka, odabrali smo devetoro najboljih „brucoša“ iz našeg grada i jednog iz Požege – seća se Ponjavić.

Izabranicima su bili obezbeđeni odlični novčani, smeštajni uslovi za učenje, troškovi za sva učila, stručna praksa, dva studijska putovanja u inostranstvo godišnje…

– Ali, Pravilnik o stipendijama nije podrazumevao obavezu da stipendisti za jednu godinu studija odrade dve godine u fabrici, što sam zahtevao, ali UO to nije prihvatio! Zauzeo je stav: „Oni će doći ovamo i bez te ugovorne obaveze, ako fabrika ostane jaka“. Svih desetoro stipendista je završilo studije sa desetkama. Centralna TV ih je predstavila kao nade „Tipoplastike“, što su i bili. U izjavama, fabrici su izrazili zahvalnost, ali je TV to isekla iz programa, rekavši: „To je reklama firme“! Možda je TV htela novac od firme? Svih desetoro su se brzo zaposlili, ali niko u „Tipoplastici“… Osmoro ih je doktoriralo, dvoje su magistri nauka. Sada su vodeći stručnjaci, profesori Mašinskog, Elektrotehničkog, Stomatološkog fakulteta, neki su vlasnici uspešnih preduzeća, neki vode sektore u kompanijama u Evropi i SAD. I naši prethodni stipendisti su vlasnici dobrih firmi. Za ovdašnju sredinu, uradili su puno. Čak i uz rečenu nedorečenost onog Pravilnika, stipendiranje i tih desetoro je odličan potez – zaključuje Ponjavić.

„TETRA PAK“

Čuvena fabrika ambalaže „Tetra Pak“ u Gornjem Milanovcu do pre 20-ak godina radila je kao deo „Tipoplastike“, ali joj je istekla licenca. Šveđani, vlasnici istoimenog multinacionalnog industrijskog lanca, predlagali su da fabrika bude zajednička, srpska i njihova, ali to nije ostvareno, pa su je otkupili. U njoj rade i inženjeri stipendisti „Tipoplastike“, a dok je komšijska fabrika „Tetra Pak“ bila njen deo, proizvodila je milijardu ambalažnih jedinica godišnje, sada – tri milijarde.

UZOR I EVROPI Fabrika „Tetra Pak“ u Gornjem Milanovcu

VIŠE RADNIKA NEGO ŽITELjA!

Od kasabe, Milanovac se, zahvaljujući poslovnom duhu, preduzimljivosti i stipendiranju razvio u „grad privrednih čuda“, koji je 70-ih i 80-ih godina imao više zaposlenih nego – stanovnika! Putovali su ovamo na posao iz Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Topole, Ljiga…

Milorad Bošnjak

Violeta

Prethodni članak

Počeo sa radom Kol centar Advokatske komore Srbije za besplatnu pravnu pomoć

Sledeći članak

Dodeljene nagrade Beli labud