Psihofizički razvoj osobe iz doba adolescencije u odraslo doba završava se oko 25. godine života. Do tog trenutka, ljude koje nazivamo mladima i vrlo mladima, prolaze kroz biofiziološku transformaciju čija kulminacija, s manje ili više intenziteta, traje skoro deset godina. Upravo u tom, završnom, nestabilnom, ali neophodnom formativnom periodu, od njih se očekuje najviše. Psihološki pritisak, koji doživaljavaju zbog sopstvenih promena iznutra, i onog koji dolazi spolja, od burnog sveta u kom će morati da se snađu suočeni s ozbiljnim izazovima, dovodi do različitih reakcija organizma, odnosno psihe, kod oba pola.

Najčešće psihološke manifestacije kod ove tranzicije su anksioznost i depresija, što posledično dovodi i njenih manifestacija u ponašanju.

Anksioznos i depresija kod mladih su uobičajena pojava i ne treba da zabrinjavaju ukoliko su kratkog trajanja i sporadična, ako imaju jasan uzrok u nekom događaju čije su posledice predvidive i daju se rešiti, postajući tako deo neprocenjivog iskustva za odraslo doba koje ih čeka. Nepoložen ispit, loša ocena u školi, neuzvraćena ljubav, raskinuta emotivna veza, svađa s bliskim prijateljem, spotrski neuspeh, konflikt s roditeljima…  Sve su to primeri događaja koji mogu biti, i najčešće jesu, okidači akutnog anksioznog ili depresivnog stanja.

Ali ako kod mladih, i ne samo kod mladih, osećanje duboke potištenosti, bezvoljnosti, često nevidljivog besa prema samom sebi, pojava suicidnih ideja, umora i opšte neaktivnosti traje kontinuirano i dugo, onda se može govoriti o nekoj vrsti hroničnog stanja koje se definiše kao psihijatrijski poremećaji raspoloženja i osoba kod koje se on prepozna mora potražiti sama, ili po uputstvu drugih, razgovor isključivo sa stručno obrazovanim medicinskim licima iz oblasti psihologije i psihijatrije („lajf koučevi“ sa interneta ne dolaze u obzir!).

Pod kontinuirano dugim trajanjem podrazumevaju se periodi od godinu dana ili više, ali to ni u kom slučaju ne znači da se crvena zastavica, koja signalizira ovaj problem, može toliko dugo i ignorisati. Zbog toga u školama i postoje kvalifikovana lica čija je dužnost da nadziru, zapažaju, reaguju i u razgovorima osluškuju decu, kako bi se rano prepoznale predispozicije za razvoj anksioznosti i depresije. Školski psiholozi i pedagozi, kao i sami nastavnici, ne smeju se neozbiljno shvatati kada otkriju i upozore na eventualne simptome. Roditelji ovde igraju ključnu ulogu, naročito u prihvatanju stanja, iako je česta pojava da upravo oni odbijaju da prihvate bilo kakve pokazatelje poremećaja ponašanja kada su njihova deca u pitanju.

Prema istraživanju „Krovne organizacije mladih Srbije“ iz 2021. godine, na uzorku ispitivanja od 1056 osoba između 15 i 29 godina (70% devojaka, 27,8% mladića) ustanovljeno je da tek manje od jedne trećine mladih (30,7%) ima nivoe stresa u okviru normalnih vrednosti; više od dve trećine ispitanika (68,5%) ima anksioznost; više od polovine ispitanika (51,9%) ima simptome umerene ili teške depresije; više od trećine ispitanika (34,2%) navelo je da su im bile potrebne usluge psihologa ili psihoterapeuta tokom poslednjih šest meseci.

Otpor pri pužanju i dobijanju pomoći je česta pojava. Da bi on bio manji, a kako bi se predupredile trajne posledice po život i zdravlje osobe, neophodni su stalna edukacija i informisanje, kako dece, tako i njihovih roditelja. Neblagovremeno otkrivanje i tretiranje poremećaja ponašanja u ranim i adolescentnim uzrastima osobu može dovesti do potpunog usvajanja takvog stanja kao uobičajenog i nepromenljivog, onesposobiti je da tokom zrelog doba ostvari svoje potencijale ili je navesti da naudi sebi i drugima.

Stalno nezadovoljstvo, bezizalznost jer ne može samovoljno da uoči izlaz iz problema, neprekidno samoomalovažavanje, sveprisutni osećaj nedefinisane krivice, delimično ili potpuno odsustvo vere u sebe i lične mogućnosti, samodestrukcija i bežanje u izolaciju, kao i upotreba psihoaktivnih supstanci da bi se nelagoda ublažila, tek su neke od posledica koje se vremenom razvijaju usled neuočavanja i neblagovremenog tretiranja anksioznosti i depresije u osetljivom periodu čovekovog razvoja.

Sveprisutan je i otpor šireg okruženja, naročito starije populacije prema mlađoj, koja anksioznost i depresiju kod tinejdžera smatraju trivijlanom ili čak izmišljenom, nepostojećom pojavom, što mlade dodatno udaljava od poverenja u društvo, ali i vere u sebe. Svoja negativna psihološka stanja uopšte, percipiraju kao nešto umišljeno i loše, čega bi se trebalo stideti. Duboka osećanja stida i samoprezira podjednako su prepreka za poboljšanje, a često su i direktni uzroci drugih povezanih poremećaja ponašanja.

U novom dobu, nove vrste društvenih interakcija, kakve nikada nisu postojale tokom ljudske istorije, novi su izazov i za decu, i za psihologe, i za roditelje. Jedan od ključnih izvora povećanog broja dijagnostifikovane anksioznosti i depresije kod mladih su društvene mreže na internetu i njihovi sadržaji. Selektivne ili potpuno lažne slike u prikazima privlačnog načina života, „savršenog“ izgleda i uspeha uvek onih drugih, mogu biti svakodnevni okidači nesigurnosti i nezadovoljstva vlastitim životom kod svih, a kamoli kod mladih osoba. Ugledanje i težnja takvim trendovima, a bez detaljnog upoznavanja šta stvarni životni uspeh iziskuje i znači, adolescente vodi u stvaranje lažne slike o svojoj beznačajnosti, kasnije i u nemirna, pa onda i duža depresivna stanja.

V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GMInfo

u idućim nastavcima IZAZOVA PLUS razgovori sa stručnim licima na teme:
Kako u ranoj fazi prepoznati anksioznost i depresiju kod mladih
Kako tretirati uticaj društvenih mreža na mlade – psiholozi i psihijatri na novom ispitu

povezani tekstovi:
IZAZOV PLUS: Uvod
IZAZOV PLUS: Svaka zavisnost od narkotika počinje sa „prvi put“

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!