Stariji, ili, ukoliko laskate sebi, sredovečniji čitaoci, sećaju se redova 90-ih godina prošlog veka, gde smo svi čekali hleb, ulje, šećer, brašno… Za drugo nismo ni pitali. Niti je imalo svrhe, niti smo imali sa čim. Ipak, da nam deca ne bi „patila“ i ostala bez sličnih slika u oku, potrudila se, pa, praktično, ista vlast kao tih 90-ih, koja nas je naučila da u flašama prepoznajemo da li je benzin rumunski ili bugarski, da li su cigarete sa kutije crnogorske ili prave, da je ljubičasta čokolada sa slikom lepe krave vrhunac sladostrašća, da nam u ušima i noću zuji jer smo taj dan prolazili kroz špalir dilera devizama, da znamo da je 10 maraka… aaahhhaaa…

Elem, mogli bi ovako do sutra, ali, ko zna, možda će nam sutra stići obaveštenje o uplati tih čuvenih 100 evra. Vučićevih. Kažu. Nisam znao da ima staru pšenicu. U svakom slučaju, narod se ovih dana, uz poštovanje razmaka i uz nošenje maski i rukavica, u velikom broju odazvao da uzme svoje pare sa šaltera, o čemu svedoče i ogromni redovi ispred ovlašćenih institucija.

„Aaa, niko neće da uzme Vučićeve pare“, podsmevaju se članovi Stranke. I treba da nam se podsmevaju. Pare su uzete pod jedan zelenaški kredit, koji će, ko zna ko otplaćivati, samo to niko neće da nam kaže. Pare su tako mizerne i bedne, pogotovu u odnosu na ono što ostale zemlje daju svojim gradjanima, da o tome ne treba ni raspravljati.

Takodje, nije istina i da gradjani dobijaju 100 evra, nego nekakvu dinarsku protivvrednost umanjenu za ovo, za ono… Ipak, ono što je najjači utisak je činjenica da su gradjani toliko poniženi da to izgleda kao, Bože me oprosti, lomljenje česnice na gradskim trgovima, kada gradjani gaze jedni preko drugih, a sve zbog jednog dukata.

Da li je iko svestan kako izgledaju redovi ispred banaka u kojima stoje ljudi sa maskama i rukavicama i u tišini, kao da idu na pogubljenje i istovremeno strepe da li će im na šalteru reći da im „treba još jedan papir“? Konačno, da li je neko iz vlasti svestan da narod ne uzima „Vučićeve pare“ zato što je besan, nego zato što je jadan, bedan i ponižen, pa mu sve što mu neko udeli, a što mu je prethodno oteo, dobro dodje. Šta dobro… Prva pomoć.

Goran Trifunović