I dok ona pod tušem hidrira svoje pospano telo, ja se na ivici kreveta preznojavam piljeći u memorabilije. Tu su još dva bedža, jedan iz kampanje 2012, drugi iz 2016, šolja s likom predsednika i pehar za osvojeno treće mesto na streljačkim igrama Foruma žena u Grockoj, leto 2018. Razdiru me suprodstavljena osećanja! Pritom sam neopisivo mamuran. Šta će svet reći? A svanulo je poljupcem, s toliko radosti, s toliko satisfakcije što sam, posle dužeg vremena, obljubio jednu zanosnu ždrebicu superiornog karaktera. Aleksandar Martinović sa slike poručuje da se prepustim, da ne razmišljam previše, jer će mi najzad krenuti u životu. Ona ga drži oko struka, namiguje i poentira podignutim palcem. Kako je lepa…

Kroz malo predsoblje, ispod vrata, do mene namah dopire mirisna para njenog osvežavanja. U milisekundi evocira gotovo svaki nimalo politički korektan uzdah od prethodne noći i razvejava slabašnu dilemu! Na kraju krajeva, zar nisam oduvek žudeo za društveno angažovanim ženama? Pa šta ako je pripadala nekoj partiji, ljubav je valjda nadstranačka pojava, baš kao i ja? Na kraju krajeva, nijednom me nije pitala za koga sam glasao, iako je zasigurno osetila da bih u njenom divljačkom zagrljaju te noći priznao i gde mi je pokojni stric onomad ručao s Đilasom.

Dakle, cenila je i ceniće očito moju neutralnost. Retkost za divljenje. Zato sam živahno ustao do kuhinjice i upalio toster da nam napravim doručak, ne shvatajući da istovremeno navlačim čupave papuče s mufom, u kojima then and there, krećem na put kroz suvi pakao.

nastaviće se…