piše: Miloš Mijatović

Oslonjena stražnjicom na sudoperu, s šoljom mleka i mlohavog blok-krema u dugoj ruci, Marina kao slučajno naglas čita članak Gde su nestali pravi muškarci? na popularnoj grupi Žene Milanovca. Ne obraćam pažnju, ležim odeven u neraspremljenom krevetu i gledam na jutjubu Bugarska napada Srbiju. Na TV-u je neki beskonačni uradak o Vučiću i veštačkoj inteligenciji, ali stavljen na mute, što dovoljno govori o tome šta je Marini u poslednje vreme preče. Napolju je tmurnije nego u našoj vezi. Tako ovih dana uglavnom izgledaju popodneva u stanu po povratku s posla. Jeste, prestao sam da odlazim u kafanu, od kako sam se tamo posvađao sa Valentinom iz Karađorđeve. Kad se najzad pojavila, biće da sam malo preterao u kritici opozicionog (ne)delanja, ali Bog i ja znamo da je sve to bila posledica duboke neravnoteže između moje telesne mase i učestalosti kojom u Vrtoglavici posle 20h služe pivo za dugoprugaše.

Glavni kurcšlus je zapravo nastao pošto je pokušala da me nagovori na potkazivanje i subverzivni rad; da joj kao prenosim šta Marina priča o intrigama u opštini, gde ide, s kim, kakvog je raspoloženja, šta sanja… ne nudeći pri tom nikakvu konkretnu satisfakciju, if you know what I mean, osim nekakve apoteološke slave palog za slobodu. Kategorički sam to odbio! Kakav bih ja čovek bio da pričam okolo šta se zbiva s Marinom. “Zar se tako dolazi na vlast, bestidnici?” Sve nadalje ne moram da prepričavam; barem ne onima koji me poznaju, pošto ovo ionako niko drugi ne čita.

No, vratimo se Marini, jer iz njenog ponašanja ovih dana može štošta da se nasluti. Od prošlog puta, naročito vikendom, tačnije subotom, delovala je zapuštenije i letargičnije. Ako je to uopšte moguće. Kod kuće je samo piljila u telefon i jela. Nadalje, realno, nije želela da se opterećuje politikom, već prosto da radi svoj posao, ništa manje ni više od toga, da se posveti sebi, gubljenju kilaže i ljudima koji je vole. Navodno, kurtoazno su je zvali, bez pritisaka, bez zadataka, tek onako, da prisustvuje, ali ona nije imala volje da ode ni u Arenu, ni u Srčanik. Boli me stomak, izjavila je u oba slučaja, a u stvari je mislila: neka ide Đurić Nevena, je**m li vam sve vam je**m!

– Dok sam ja gulila žuljeve u espadrilama, ta njihova akademija nije ni postojala. Krvav je put od Borova do Loboutina, ali vi to ne znate, – gunđala je tako gledajući naizmenično klipove od partijskog plenuma i hit-tvita, do blokade saobraćaja i Obućine. U jednom momentu ne zna šta je više nervira, u drugom šta je više raduje, u trećem šta je više plaši, da li to što se nervira ili što se raduje? Naprosto, ovo su dani kada se u njoj razdeljuju i nastaju dve Marine. To se najbolje manifestovalo noću; a nije ono što mislite, iako bih voleo da jeste, već u političkom smislu.

Naime, primenjujući opaku metodu, koju mi je predložila Valentina neposredno pre konflikta, imao sam lajv uvid u Marinine sanjarije. Sačekao bih da počne da hrče, oprezno je uhvatio za palac leve noge i uključio record na telefonu. Uglavnom je kretalo vrlo idilično. Njeno vajkadašnje stremljenje da se vine u gornje ešalone SNS-a, napusti prezrenu provinciju, ljude koji ne respektuju njene zasluge i zauzme pripadajući status u prestonici, najzad postaje ostvarivo kroz ponudu Zlouma Džukelića, koga bi drugog, da se venčaju i presele u njegov luksuzni dupleks u najlepšoj četvrti kraj vode na Balkanu. “Što će ti, maco, onaj šonja”, čujem ga kako njače. Momentalno dobijam šut-kartu i nestajem iz Macinih snova, dok supružnici odlaze u svoju kulu.

U njenoj percepciji ovaj grad u gradu bio je raskošniji od najšarenije bajke, iako je konj lepši od princa; ali šta mari, jednom se živi, oportunizam je novi optimizam! Nebo je uvek prijateljsko i kiša nikad ne pada. Zna se čijom zaslugom. Danju se na sunčevom odsjaju smenjuju posvuda ljubičasta i plava laviranja s neizdrživo oku prijatnih oblina od onih veličanstvenih stakleno srebrnkastih građevina, pažljivo skrojenih u mašti vizionara nad vizionarima, da se najlepše baškare upravo na nečujnoj letnjoj žegi, koja negde tamo, van zidina, prži sirotinju bez klima uređaja. A noću, noću se kroz prijatan lahor temperature tek malčice uzbuđenog ljudskog tela, vide okolo kako trepere u uređenim rojevima nad rekom ćilibarska svetla iz stotina stanova poput njihovog, jer se katkad posebno ili u grupama, pale i gase, kao da neko svicima svira klavir. Smrt u Veneciji je pussy’s smoke u poređenju s tim kako bi se ova vaskolika menažerija mogla inače opisati.

A jedu se plavi sirevi, pije se Malvazija, permanentno neguju koža i nokti, preznaja na fitnesu. Bezbrižno se troši u šoping-molu nadomak gnezda koje svijaju na desetoj etaži s pogledom na pogled. Marina oprema komotni enterijer po slobodnom nahođenju, nameštajem i keramikom koje dovlače mišićavi dostavljači, dok Zloum obično poslom čuči ispred palate vrhovništva. Večerinke sa prijateljima su neizbežne, prekoputa je jedan par iz Surdulice, s njima se najviše druže, a izlasci su fenomenalni. Posle toga seks, fantastičan naravno. No, najbolje od svega je što nema potrebe da se igde dalje odlazi, da se neoprezno mešaju s tim polusvetom spolja, neko tuđ po kazni obavlja štrokavi posao nabavke; već je sve stalno tu i tu su svi – cela jedna partija od sedamsto hiljada prijateljskih lica, uz ponekog koalicionog partnera u suterenu, živi i diše skladno kao porodica, bezbrižna i namirena till the end of time.

Međutim, negde oko tri i petnaest, dolazi do dramatične promene. Nesvakidašnja strepnja sumporovitog mirisa počinje da se oseća u vazduhu. Pojavljuju se niski oblaci, ranije se smrkava i prohladno je noću. Isprva je sve na nivou glasina. Šapuće se da zalihe nestaju jer su prilazi pod barikadama. Zloum i Marina u grčevitom zagrljaju pokušavaju da zagreju jedno drugom noge i do zore pod ćebetom na sofi gledaju RTS, što ih donekle smiruje. No, panika je svakog jutra očitija na trgovima. Neko je izvukao kablove i nema više interneta. Sve su glasniji oni koji bi napolje, ali ne mogu. Bajka se polako pretvara u mračnu bunjuelovsku distopiju gigantskih razmera! Ovi iz Surdulice im se ne javljaju u liftu. Novac je bezvredan, nema više sira. Muziku su prestali da puštaju u tržnom centru, pijane svađe učestale su po šetalištu i dokovima. Neprekidno škripe gume, cvile psi i čuju se bubnjevi s one strane.

Nastaviće se…

povezani tekst:
Ljubavni problemi, S2 E1

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.