Samo do kraja novembra lovačko udruženje „Vojvoda Milan Obrenović“ registrovalo je preko 60 osiguravajućih zahteva za nadoknadu štete koju su, mahom u seoskim gazdinstvima, ove godine pričinile divlje svinje na objektima, usevima i drugim zasadima u atarima milanovačke opštine. Prenamnoženost ove vrste divljači je, kako kažu, dostigla skoro nezapamćen nivo.

– Mi ne znamo kako ćemo da rešavamo taj problem, dotle je došlo, – ističe predsednik skupštine milanovačkih lovaca, Boško Milovanović. – Čak ni osiguranja neće tako lako više da pokrivaju i isplaćuju štetu. Divlje svinje su u ogromnoj ekspanziji. Mi imamo po planu koliko možemo da ih odstrelimo, i doneli smo odluku da čim pedeset odsto plana ispunimo, odmah zatražimo dozvolu za dalje. Izlovljavaćemo maksimalno koliko možemo, ali mislim da lovci sami neće moći da se izbore s tim.

Izveštaji sa terena govore da se čak i po dvadeset divljih svinja, u krdima praktično, odjednom nalazilo letos u zasadima ili kukuruzištima, a sada ne prezaju ni od ulaska u okućnice sa slabijom ogradom, pomoćne objekte, jesenje bašte, plastenike. Veoma su lukave, pa se najčešće prvo probijaju do sredine kukuruzišta i jedu ga iznutra ka spolja, tako da ih ljudi ni ne primete dok od zasada ne ostane samo obod.

– S druge strane, mi smo u obavezi da prihranjujemo divljač, pa i divlje svinje. Dvadeset tri tone moramo da kupimo zrnaste hrane i iznesemo u lovišta, to nama zakon propisuje.–  objašnjava Milovanović. – E sad, naši sugrađani misle da mi time doprinosimo povećanju broja divljih svinja. Ali mi to radimo upravo da bi manju štetu pravile usevima, da ne traže hranu blizu njiva i domaćinstava. Jedino što nas od divljih svinja  još spašava su električne žice, čobanice, koje zatežemo, imamo i noćne izlaske u lov zbog toga, ali priroda je rešila da oživi tu vrstu i mi smo za sada nemoćni. Ovo postaje državni problem. Ne daj Bože da dođe do zaraze tih divljih svinja, tek onda može da nastane haos, – upozorava Milovanović.

Uzrok prenamnoženosti divljih svinja milanovački lovci nalaze u drastičnom smanjenju broja ljudi koji ostaju na selima, u gašenju domaćinstava i slabljenju onih koja su još aktivna. Naime, u ruralnim krajevima sve je više kuća gde su ostali samo stari, nemoćni da se odbrane od najzede krupnije divljači i štetočina uopšte; nisu u stanju da podižu ojačane ograde, niti da održavaju postojeće. Dodatna nevolja je, kažu, i u tome što ni aktivne migracije divljih svinja iz susednih opština i lovišta ne mogu više da se efikasno kontrolišu. Zbog toga bi, kako zaključuju, na izvesno vreme izlovljavanje divljih svinja trebalo da bude sezonski neograničeno.

M.Mijatović/GMInfo

povezani članci:
„Milanovačko lovačko udruženje izašlo iz krize“

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.