• 19.07.2024.

Mladi su u saobraćaju najugroženiji – Kako da to promenimo?

foto: pixaby.com

Vikend je, prošla je radna nedelja i sve obaveze su gotove, konačno možemo da odahnemo i opustimo se. Sedamo u auto i krećemo u grad. Mrzi nas da se vezujemo, vožnja ne traje dugo, a i „ko se još vezuje?“. Stižemo, ostavljamo auto. Pijemo, zabavljamo se, a kada dođe vreme za povratak kući, sedamo u auto, puštamo muziku i ponovo iste misli – nema potrebe da se vezujemo, žurka još uvek traje. I to je poslednje čega se sećamo.

Ako imamo sreće, budimo se u bolnici.

Otprilike tako zvuči scenario po kome se najčešće događaju saobraćajne nezgode mladih ljudi u Srbiji, piše Lokalpress.

Subotom i nedeljom, posle 23 časa, u letnjim mesecima, mladi vozači, uglavnom usled nepromišljenih poteza tokom vožnje izazivaju saobraćajne nezgode. To pokazuju podaci iz istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja „Bezbednost mladih učesnika u saobraćaju“ u periodu od 2016. do 2018. godine.

Ivana Đoković, studentkinja treće godine saobraćaja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu kaže da je prema istraživanjima pomenute agencije evidentno povećanje broja povređenih u saobraćajnim nezgodama, a smanjenje broja stradalih, što pokazuje povećano korišćenje zaštitnih sistema u vozilu koji smanjuju posledice nezgoda.

Rizična ponašanja ili šta nikako ne treba raditi?

Prema istraživanju SeConS grupe za razvojnu inicijativu, Centra za podršku ženama i Ministarstva omladine i sporta „Mladi i bezbedonosni rizici“ iz 2021. godine, rizična ponašanja mladih vozača automobila su vožnja pod dejstvom alkohola, marihuane i drugih opijata, vožnja preko dozvoljene brzine, umorni i neispavani, bez sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnog telefona prilikom vožnje.

Isto istraživanje izložilo je i rizična ponašanja mladih pešaka, kao što je prelazak na crveno svetlo, van pešačkog prelaza, korišćenje slušalica i mobilnog telefona.

Gde je tu obrazovanje?

Tokom srednjoškolskog obrazovanja, đaci, kao mladi učesnici u saobraćaju, imaju priliku da slušaju brojne edukativne programe na ovu temu, kako bi se što bolje pripremili i osposobili za odgovorno postupanje na putevima.

Jedna od njih je i obuka u Nacionalnoj vozačkoj akademiji koja pruža dragocena iskustva mladim vozačima jer ih priprema za neke od najrizičnijih situacija u kojima se mogu naći, kao što je vožnja po zaleđenom kolovozu, naglo zaustavljanje vozila i naglo skretanje. Pored toga, sa srednjoškolcima razgovaraju ljudi koji su pretrpeli značajne posledice saobraćajnih nezgoda, koje su im promenile život.

Međutim, statistika je i dalje poražavajuća. Mladi su prema podacima pomenutog istraživanja među najugroženijim kategorijama u saobraćaju.

Svakoga dana 15 mladih učesnika u saobraćaju bude povređeno, dok svakog trećeg dana jedna mlada osoba izgubi život.

Naša sagovornica smatra da su mere koje se sprovode značajne, ali da je jako teško meriti njihovu efikasnost.

Ivana, koja organizuje predavanja i radionice na ovu temu, ističe da je potrebno osmisliti i sprovoditi što više aktivnosti usmerenih ka mladima, ali i uključiti ih u osmišljavanje određenih aktivnosti koje bi uticale na razvijanje svesti o bezbednom učešću u saobraćaju.

Bolja prevencija i strana iskustva

Ivana smatra da treba razvijati svest mladih o bezbednom učešću u saobraćaju od najranijeg perioda i da to treba biti sistemski definisano.

Deca još kada su sa roditeljima treba da uče kako se treba ponašati u saobraćaju, u predškolskim ustanovama, kao i u školama gde bi se sistemski definisao program koji bi decu učinio bezbednima. Pored svih edukativnih predavanja i radionica koje se trenutno sprovode, smatram da bi sistemsko rešavanje ovog problema dovelo do značajno boljih rezultata i trenda smanjivanja broja saobraćajnih nezgoda, kaže Ivana.

Pored svega navedenog, potrebno je da su donosioci odluka svesni i zainteresovani da sprovode preventivne mere. Sa tim u vezi, Ivana ističe kao iznenađujuću činjenicu da većina ciljeva iz Nacionalne strategije o bezbednosti saobraćaja (2015-2020) nije bila ispunjena, kao i to da nova još uvek nije usvojena. Zbog toga, Ivana zaključuje da ne postoji izražena politička volja za sistemskim rešavanjem problema bezbednosti saobraćaja, a posebno problema stradanja mladih učesnika u saobraćaju.

Bezbednošću saobraćaja se može upravljati

Prema rečima naše sagovornice, prihvatanje te činjenice je prvi korak u rešavanju ovog problema. To znači da je potrebno jasno definisati trenutno stanje, kao i ono koje želimo da postignemo i da se na osnovu toga preduzimaju određene mere koje će dovesti do željenog stanja, uz ograničeno vreme postavljanja datog cilja i praćenja efikasnosti preduzetih mera, objašnjava nam Ivana.

Razvijene zemlje koje su davno shvatile da se bezbednošću saobraćaja može upravljati i koje su počele sprovoditi razne mere kako bi se smanjio broj saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica, danas su na zavidnom nivou i imaju znatno manji broj stradalih u saobraćaju, kaže Ivana.

Ističe i da Srbija spada u grupu zemalja koje još uvek nije realizovala pravi sistem upravljanja. Naglašava i da je važno da predstavnici vlasti shvate da ulaganje u ovu oblast nije trošak, već investicija, jer se tako spašavaju ljudski životi. Kaže da su zemlje koje su jasno definisale željeno stanje, kao što su Švajcarska, Nemačka, Švedska ili Holandija, uspele znatno smanjiti broj i posledice saobraćajnih nezgoda.

Možemo da promenimo loše stanje

Naspram svih apela, molbi, prevencija i edukacija, brzina, potreba za dokazivanjem i nepromišljenost usled uticaja psihoaktivnih supstanci najčešće prevladaju. Mladi ljudi u Srbiji gube živote, povređuju sebe i druge i čini se da u našoj zemlji još uvek nije pronađen dovoljno efikasan način da se to promeni.

Odgovornost za sopstvenu bezbednost, kao i za bezbednost drugih učesnika u saobraćaju je na svakom pojedincu.

 

Autorka: Nikolina Bonić, lokalpress.rs

 

 

Violeta

Prethodni članak

Biblioteka „Braća Nastasijević“ preporučuje da pročitate…

Sledeći članak

Kulturni centar promenio ime