• 22 oktobra, 2020

Obeležena 79. godišnjica paljenja Gornjeg Milanovca

foto: gminfo.rs

Povodom obeležavanja 79 godina od paljenja Gornjeg Milanovca u Drugom svetskom ratu, na spomenik „Sloboda“, na Trgu kneza Mihaila, vence su u 10 sati, uz zvuke zvona sa gradske crkve, položili predsednik opštine Dejan Kovačević, Rade Bogosavljević, jedan od najstarijih sugrađana, koji pamti milanovačku tragediju, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja Aleksandar Marušić i predstavnici Garnizonog mesta Vojske Srbije, kasarne “Vojvoda Radomir Putnik”.

foto: gminfo.rs

– Ovo je najteži dan u istoriji Gornjeg Milanovca. Na današnji dan, 15. oktobra 1941. godine, kada su nemačke okupacione snage iz pravca Kragujevca, odnosno sa Rapaj brda, u svom osvetničkom piru upale u našu varoš, koja je tada bila oivičena Glibića i Ivičkim potokom, i mala tek oko 3.000 stanovnika. Najgušće gradsko naselje bilo je ovde, na Trgu kneza Mihaila i današnjem gradskom parku. Za nekoliko sati oko dvestotine sedamsto i nešto, što privatnih i javnih objekata, izgorelo je u plamenu. Nekoliko dana kasnije došlo je do bombardovanja naše crkve kada su stradale priprata i zgrada gimnazije. Preko stotinu ljudi odvedeni su kao taoci u Kragujevac. Nažalost mnogi od njih se nisu vratili iz tog kazamata smrti. Milanovac je tada, bukvalno, izgledao kao zgarište. Čak i kada je došlo do prikupljanja ruševina i rasklanjana tog vandalskog pira, dugo se razmišljalo šta treba uraditi posle Drugog svetskog rata sa najgušćim delom gradskog naselja. I tada su urbanisti doneli odluku da se taj deo, kako bi danas rekli zatravi i da se napravi gradski park koji danas egzistira. Nekim čudom i vizijom tadašnji grad se iznova izgradio, zacelio je rane, a trebalo je 20 godina da se sve to zaceli, i da nakon 50-60 godina grad ima čak osam puta više stanovnika, nego tog kobnog 15. oktobra 1941. godine – rekao je Aleksandar Marušić, podsećajući na milanovačku tragediju.

foto: gminfo.rs

Prema rečima Vanjke Ponjavića, jednog od inicijatora da se 15. oktobar proglasi Danom sećanja na paljenje grada, danas je po prvi put jedan predsednik opštine, od 1941. godine kada je spaljen Gornji Milanovac pa do danas, izašao i položio cveće na spomenik „Sloboda“.

– Na taj način dat je značaj tom datumu, koji ćemo od sada obeležavati kao Dan sećanja na paljenje grada. Možda, se ni dan danas mi Milanovčani, ovakvi kakvi smo, ne bi dosetili toga da nije bilo pokojnog Zorana Rankića, glumca i pesnika iz Beograda, koji je deo detinjstva proveo ovde kao izbeglica. Rankić je napisao jednu zbirku pesama, a njegov otac, koji je bio železničar, svoje dnevničke beleške je sredio i prošle godine izašla i knjiga, koja podseća na Milanovac i njegovo paljenje – priča Ponjavić.

foto: gminfo.rs

On ističe da je Zoran Rankić, nekoliko pisaca i pesnika sa kojima se družio iz našeg grada, podstio i na nekin način naterao, da pokrenuo inicijativu da se današnji datum proglasi Danom sećanja na paljenje grada.

– Smatramo da Skupština opštine Gornji Milanovac treba da donese odluku da se 15. oktobar proglasi Danom sećanja i da se na taj dan, ovde na spomeniku Slobode, u prigodno vreme, u 17 sati, kada su Nemci došli i kada su hicem iz revolvera zaustavili sat na Crkvi Svete Trojice u Gornjem Milanovcu, održi nekakva manifestacija u okviru koje bi smo u toku godine raspisali literarni konkurs deci i piscima ovoga grada. Da tim povodom napišu prigodan tekst i koji bi pročitali, a mi ih na nekin način nagradili i proglasili najbolje. Crkvena zvona bi u 17 sati popodne oglasila taj događaj, bila bi održana liturgija i niz interesantnih događanja – rekao je Vanjka Ponjavić.

Danas, 15. oktobra, navršava se sedamdeset devet godina od stravičnog događaja, kada su 1941. godine Nemci spalili preko 80 posto gornjomilanovačkih kuća i javnih zgrada i u Kragujevac, kao taoce, odveli više od stotinu odraslih muškaraca iz našeg grada, te više od polovine njih streljali nekoliko dana kasnije.

V. Popović, gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

Spremite se ponovo za kišu, ali i toplo vreme

Sledeći članak

U Srbiji, dijabetes ima svaki deseti stanovnik