Redovni urološki pregledi, rana dijagnostika i pravovremeno lečenje karcinoma prostate mogu spasiti mnoge živote, a inovativne terapije koje se primenjuju u kasnijim fazama bolesti značajno produžavaju život obolelih, poručuju stručnjaci povodom obeležavanja Meseca borbe protiv karcinoma prostate.

Muškarci se, uglavnom, dele u dve velike grupe – one koji su opsednuti bolešću do granice hipohondrije i one kojima je odlazak kod lekara rezervisan za slabiće.

Kancer testisa i prostate je ozbiljna tema o kojoj se gotovo i ne priča.

Pitali smo doktora Miloša Petrovića, urologa Opšte bolnice Gornji Milanovac, koliko su Milanovčani „hrabri“ da dođu na preventivne preglede prostate i testisa.

– U odnosu na druge neke sredine u kojima sam radio mogu da kažem da su malo revnosniji u dolascima. Lekar opšte prakse je taj koji treba da uputi pacijenta i da mu skrene pažnju da postoji potreba da se pregleda. Za karcinom prostate skrinig se radi posle 50. godine. Dakle, jednom u dve godine je potrebno uraditi tumor marker prostate (PSA). Ko ima u porodici opterećenje tj. nekog ko je imao karcinom prostate on bi trebalo posle 40. godine da se kontroliše. Učestalost karcionoma prostate je velika, tako da kada bi muškarci dovoljno dugo živeli svi bi dobili karcinom prostate, jer to je toliko česta bolest – smatra doktor Miloš Petrović.

Prema njegovim rečima rak prostate retko daje rane simptome, ali se mogu javiti otežano i učestalo mokrenje, noćno mokrenje, smanjenje jačine mlaza i mokrenje u kapima, kao i krv u mokraći. U uznapredovaloj fazi bolesti najčešće se javljaju bolovi u kostima, pre svega karlice. Uz klinički pregled (digitorektalni pregled, ultrazvuk) prati se i tumorski marker PSA, u sklopu procene rizika za razvoj raka prostate. Povišena vrednost PSA u krvi ne mora značiti da muškarac ima rak prostate, već to može biti posledica benignog uvećanja prostate ili zapaljenskog procesa. Ukoliko se pregledom posumnja na postojanje raka prostate, radi se biopsija prostate.

Kad se najčešće javlja rak prostate

– To je bolest kojoj učestalost raste sa godinama. Šta je uzrok tome to ne znamo. Dovodi se u vezu sa ishranom, načinom života, fizičkom i seksualnom aktivnošću i tako nekim životnim navikama. U Srbiji 3-4 stanovnika na 100.000 ima karcinom prostate. Sada si više radi na prevenciji i skrinigu, bolja je dijagnostika i samim tim se pre dijagnostikuju i zato je veći broj obolelih ali u nekom početnom stadijujumu. Ali to je i cilj skriniga i preventivinih pregleda, da se tumor u početnoj fazi dijagnostikuje jer onda postoje mnoge opcije lečenja. Kada je bolest uznapredovala tu smo dosta ograničeni a i procenat izlečenja je manji. Karcinom prostate je jedan od najčešćih tumora u muškoj populaciji – napominje urolog Miloš Petrović.

Karcinom testisa napada mlađe

– Za razliku od karcinoma prostate, karcinom testisa se javlja češće u mlađim uzrastima od 20. do 40. godina. To je bolest mladih muškaraca. Ne postoji nekakav skrinig koji se sprovodi, najbitniji je samopregled. Bitno je da pacijent obraća pažnju na svoje genitalije, vodi računa, upoređuje testise da li su isti, da li ima promena, tvrdina, promena u veličini. Kada nakon samopregleda dođe kod nas onda radimo tumormarkere. To su tri neka tumormarkera koja  je ovde mogu raditi – kazao je doktor Petrović.

Doktor Miloš Petrović, urolog u milanovačkoj bolnici je pozvao muškarce da vode računa o svom zdravlju, da idu na redovne preglede, ali i da vode zdrav život.

ZAPAMTITE
Simptomi su znak određenog problema, i u većini slučajeva nisu proizvod nastalog raka. I druga oboljenja prostate mogu dati ove simptome (npr. benigna hiperplazija prostate ili upala prostate).

Neophodno je obratiti se svom lekaru ako imate neke od sledećih simptoma:

– Potreba za učestalim mokrenjem, posebno noću, ponekad uz hitnost
– Poteškoće s započinjanjem ili zaustavljanjem mokrenja
– Slab, kapajući ili isprekidan mlaz urina
– Bolno ili peckajuće mokrenje
– Poteškoće s erekcijom
– Smanjenje količine semene tečnosti
– Bolna ejakulacija
– Krv u mokraći ili semenoj tečnosti
– Pritisak ili bol u rektumu
– Bol ili ukočenost u donjem dielu leđa, kukovima ili bedrima

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE RAK PROSTATE?
Test na PSA (prostata specifični antigen) je standardna procedura prilikom skrininga raka prostate. Ako je nivo PSA povišen, postavlja se sumnja da je bolest prisutna i dalje se rade testovi koji tu sumnju trebaju ili potvrditi ili opovrgnuti.

ZAPAMTITE: Benigna hiperplazija prostate, infekcija ili upala prostate (prostatitis), prethodni digitorektalni pregled i nedavna
ejakulacija mogu dovesti do povišenja PSA.

V. Popović, gminfo.rs