• 25 februara, 2021

Porodične tajne: Diližansa snova

Ilustracija, foto: pixabay.com

Bilo je to, nekada davno, na Divljem zapadu, ali, na onom, baš, baš divljem… zapadu. U jednom malom gradu, koji je tamo postojao, vladao je zli, lokalni šerif. On je, naravno, bio lojalan onima iznad sebe, ali, bahat, ohol i bezobrazan prema onima ispod sebe.

Naravno, svoje verne podanike, one koji su mu verno služili, umeo je, itekako da nagradi. Ipak, i medju njima je imao svoje ljubimce, kao, recimo, jednog od lokalnih trgovaca ribom. Ali, nije on trgovao velikim ribama. Neee… Da kažemo, eto, ribicama.

Umeli su šerif i on da, počesto, podele i zaradu od prodatih ribica, jer, zaboga, šerif mu je dozvoljavao da lovi i u doba kada je to za ostale ribolovce bilo zabranjeno.

Tako ti šerif reši jedne nedelje da se, sa svojim, pa recimo, najbližim saradnikom, provoza novom čezom sa jednog na drugi kraj grada.

„Ali, šerife“, obrati mu se „ribolovac“, „znaš da smo prošli put, kad smo se vozili fijakerom, zakucali ljudima u baraku?“

„Pa šta? Što prave barake na nebezbednim mestima?“ reče šerif i seda, već u čezu.

Krenuše oni lepo sa jednog na drugi kraj grada, vreme lepo, sunčano, toplo, za taj godišnji period, al’ šerifa nešto muči… ‘De je narod? Obično, kada on prolazi, narod zatrpa staze pored puta, baca cveće na njega, kliče mu i veliča njegovu ulogu. Sad? Nešto nije kako treba…

Utom stigoše i u jedan „Saloon“ na kraju grada, tik pored reke. Što bi se reklo, ekskluzivan i za pitomi istok, a kamoli… Stadoše oni na samom ulazu, konji, praktično, na terasi, smrdi konjski znoj, puši se sveža balega.

Dočekaše ga verni podanici iz ovog dela grada, „nema problema šerife“, rekoše, pokupiše oni balegu kao da je karamela, doneše konjima zobi i naravno zovnuše konobaricu. „Daj nam nešto da pojdemo“, rekoše podanici.

„Oćeš ti da nas služiš?“, upita šerif. Konobarica zbunjena, okreće se oko sebe, nema niko drugi… „Pa, ja, ko će?“, prozbori ona skromno.

„Ništa, idemo, ima još mesta gde mi možemo da jedemo za vaše pare“, reče šerif i ustaje, a njegov saputnik se već spustio do korita reke…

„Šerife, gledaj kako ribice plivaju“, kaže on uz „kez“.

„Neka, neka, kupiću ja tebi lepše ribice“, reče šerif, sede u čezu i potera konje…

Goran Trifunović

Violeta

Prethodni članak

Kovačević: Počinje eksproprijacija za pristupnu saobraćajnicu

Sledeći članak

Uprava Metalca spremila Lazetiću ugovor na čak pet godina