Kao osvedočeno mitomanski narod, Srbi imaju tri svoja ugaona kamena za pravdanje svoje, pa u namanju ruku, žalosne sadašnjosti. Vidovdan, deveti martovski i peti oktobarski dan. Svaki na svoj način…

Pošto nas svakodnevnica podseća na „zlatne boje jeseni“, to je i vreme priča o periodu od pre dve decenije, odnosno, od odlaska Slobodana Miloševića i, činilo se tada, nepovratnog nestajanja iz javnog života, recimo, Vučića i Dačića. Pošteno, dosta bi i bilo, za godinu dana, a ne za jedne izbore.

Ipak, realnost je drugačija. Na to su nas podsetili i nekadašnji, odnosno, tadašnji čelnici DOS-a, koji su se u lepoj priči za naš portal podsetili tog perioda i pokušali da ukažu na greške iz tog vremena. Uz svo dužno poštovanje svakom od njih, ali, čini mi se da i većina njih dele sudbinu dela svog naroda i da je većina njih postala, kako vlast (svaka), voli da interpretira, „tranzicioni gubitnik“. Na ovaj, ili onaj način.

Nema nikakve dileme da su svi u te oktobarske promene ušli sa najboljim željama, sa rešenošću da i oni i svi koje poznaju, žive život dostojan čoveka, ali, čini se da su se neke druge stvari, neki veći „lomovi“, pa čak i ogromni interesi nekih van Rudničko-takovskog kraja, malo „zaigrali“ u našem gradu, pa je sve ispalo kako jeste.

Ruku na srce, Milanovac je, zahvaljujući, mora se reći, pre svega uspešnim privrednicima, prošao mnogo bolje nego, recimo, susedni Čačak, koji je, čak, tokom tih dana, ako se neko ne seća, bio, možda i najpopularniji grad Srbije.

Ipak, niko u sećanjima ne reče da je gradjane Milanovca i okoline pre dve decenije jako iziritirao helikopter na igrlištu „Takova“, pa makar se i žurilo na neku sednicu Vlade, ili, šta god. Niko ne pomenu da se ugasio Odbor, tada najače Stranke u Srbiji, koji je bio, ako se ne varam, i osnivački Odbor, ali i najači u celoj zemlji, koji je okupljao mnogo umnih, pismenih, školovanih, elokventnih i inteligentnih ljudi.

Niko ne objasni kako je, tada, takodje, izuzetno jaka DS u istorijskom kraju ostala na nivou statističke greške. Niko ne objasni kako je, nekada najpopularniji političar, od čuvenog, navijačkog „Ale, ale“, stigao do, praktičnog gašenja.

Niko ne objasni zbog čega se bivša vlast i, svidjalo se nekome ili ne, neprikosnoveni vladar ovog kraja 90-ih, takoreći „peške“ vratila u fotelje na prvim sledećim izborima. Mnogo zakasnelih pitanja, bez odgovora već duuugooo…

Goran Trifunović