PSEĆE SRCE

Jedna latinska izreka kaže – “Zaljubljeni se svega sećaju“. Moja najveća pozorišna ljubav je Bulgakov (i sigurno je da nisam jedini). Imao sam sreću da odmah posle premijere u Ateljeu 212 odgledam tu čudesnu predstavu i svaka moja reminiscencija počinje Zoranovom replikom “Šarove, Šarove moj…“.

Eto, prošlo je četiri decenije od te uzbudljive rečenice koja me je dugo mamila da tragam i pokušam da uočim – da li sam ja jedini koga je taj zemljotres od predstave uzdrmao za ceo život, ili je bilo još nekog ko je to video i mogao da opredmeti. Predstava neutralnog, neobećavajućeg naziva, u meni je ponovo zavarničila svim onim osećanjima za koje sam mislio da sam ih potisnuo, zaboravio ili izgubio usput, žureći da ostarim.

Milanovačko pozorište nam ovom predstavom dokazuje da može ozbiljno shvatiti i doneti bilo koji tekst, pa i ovaj koji od svakog gledaoca traži (i dobija) ne samo pažnju, već i želju za analiziranjem, zapitanošću i , zašto da ne, identifikacijom. Ovde nije bilo reči o kućnom ljubimcu kao takvom, jer svako od nas bi mogao da ispriča svoju priču o nezaboravnom psu, kanarincu, mački, hrčku…Ovde se Silvija pojavljuje kao paradigma naših brižljivo čuvanih tajni, koje ona , s lakoćom, dešifruje i demaskira. Razoružavajući svojom podmuklom iskrenošću i partnere i gledaoce, ona je naše ogledalo. U početku pomalo iskrivljeno kao u luna parku, a zatim sve jasnije.

Nama, gledaocima, ostaje uzaludan trud da izbegnemo ulogu onih posmatrača koji iza lažnog ogledala treba da identifikuju krivca za svoje ili tuđe nevolje. Nije prvi put da prisustvujemo takvoj vrsti transformacije, retkoj, ali nezaboravnoj. Setimo se filma “’Ljudi mačke“ sa Nastasjom Kinski i Malkomom Mekdauelom, sa vanserijskom muzikom Đorđa Morodera, ili Kovačevićevih “Kumova“.

Reditelj nije upao u zamku da u njegovo ime glumci prepričavaju tekst. Preciznim naznakama, ostavio im je mogućnost da u svoje likove unesu i svoju individualnost, pa tako možemo videti mlade aktere koji svojim zrelim likovima dozvoljavaju da izgledaju mladoliko i to je jedini ustupak koji im čine.

Poseban glumački, kako artistički, tako i zanatski izazov, savladala je Tatjana Rašić koja je s lakoćom činila kompromise između habitusa psa i čoveka, nijednog trenutka ne posežući za jevtinim sredstvima, niti je za to bilo potrebe. Odlično su je pratili partneri, s tim da treba primetiti da je glumac koji je nosio čak tri lika (ako se ne varam), bio najuverljiviji u liku prijateljice-alkoholičarke.

Scenografija je bila metaforična, pa je u lepoj igri kontralihta neko mogao da vidi večernje obrise grada, ali i , u slobodnijem tumačenju, veliki akvarijum, pri čemu je pored likovnosti dominirala i njena funkcionalnost. Nije samo talenat da pročita na pravi način tekst i zatraži od glumaca da ga slede, ono što krasi ovog reditelja. On je jedan od onih koji može da pokaže kako se radi to što je objasnio, ali ne mora. Njegova domišljatost i kompletiranje sinkretičkih doživljaja dopunjena je izvanrednim džez motivom koji se nalazi u prvih deset najboljih melodija svih vremena – “Svaki put se rastajemo“. Franuzi kažu da je svaki rastanak jedna mala smrt i u pravu su.

I Silvija i njeni gospodari bez patetike dočekuju neumitna iskušenja , prilagođavajući se nastaloj situaciji. Pri tom nas mnogo puta dovode u situaciju da se zapitamo – ko je ovde kome gospodar, i ko će prvi preći tu granicu koja razdvaja ljubav od posesivnosti i patetiku od pravih, iskonskih osećanja.

Posebno iznenađenje predstavljalo je dovođenje pravog psa, kuje Dore, na scenu. To je bilo iskušenje za sve, a naravno najviše za gledaoce; reditelj je u pravoj meri našao i njoj mesto u predstavi.

Počeli smo s Latinima koji su umeli da kažu – “čovek je čoveku vuk“. Posle večerašnje predstave moći ću (ne svakom, naravno) da kažem – čovek je čoveku Silvija. Manje ću pogrešiti.

Dragi Ivić, producent i pozorišni kritičar

Povezani tekst –Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – Ne igraj na Engleze 

Pozorišna kritika: Dragi Ivić producent i kritičar – GORDIJEV ČVOR LABUDOVE PESME

Počeo 3. Međunarodni susret varoških pozorišta TAKOVSKE CVETI

Pratite portal GMinfo.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.