• novembar 20, 2019

Pozorišna predstava: „Prah“

Pozorišna predstava „Prah” urađena je po drami Đerđa Špira, jednog od najpoznatijih savremenih mađarskih pisaca, a u adaptaciji i režiji Veljka Mićunovića, u sredu, 6. novembra 2019. godine biće izvedena u velikoj sali Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu.

Poznati glumački tandem Nataša Ninković i Zoran Cvijanović prikazaće sredovečni bračni par koji živi skromno sve do trenutka kada suprug dobija premiju na lutriji. Umesto sreće zbog dobitka, supružnici osećaju užas pred životnim iskustvom koje donosi bogatstvo…

Predstava “Prah” premijerno je izvedena novembra 2015. godine I od tada je na stalnom repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu.

Scenografiju I kostimografiju potpisuju Ljubica Milanović i Marina Vukasović Medenica.

Majstor svetla je Dušan Pivač, majstor maske Dragoljub Jeremić, pozornice Zoran Mirić, a majstor tona je Dejan Dražić

Dekor i kostimi su izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu i Šabačkog pozorišta.

Reč reditelja:
On jednog popodneva dođe kući ranije s posla, a ona tek dolazi s pijace da spremi krompir za ručak. Ništa od ručka, ostaće gladni. Nešto strašno važno se dogodilo i to mora da joj saopšti. Ali kako da joj saopšti šta je sreća? Je li sreća sigurnost? Je li novac sreća? Je li sreća blagostanje? Kako da je zavredimo, kako da objasnimo da smo je zaslužili? Je li sreća nešto čemu samo možemo da težimo? Otkud ta ljudska vera u lutrijsku srećku? Pitanje je, zapravo, ima li kraja društvenoj ‘tranziciji’ ili će se ljudi deliti na one koji se klade na sreću i one koji su ‘srećni’ profiteri. Postaje li nam smešno svako moralisanje na temu novca? Ko još veruje da siromašni mogu biti srećni?

ĐERĐ ŠPIRO
Đerđ Špiro (Spiró György) je jedan od najpoznatijih savremenih mađarskih pisaca. Piše romane, pripovetke, drame, pesme, eseje, bavi se istorijom i teorijom književnosti, prevodi. Rođen je u Budimpešti 1946. Diplomirao je mađarsku i slovensku književnost na Univerzitetu Eötvös Loránd (ELTE) 1970, a potom i žurnalizam i sociologiju. Karijeru je počeo kao radio novinar. Radnja njegovih romana često je prostorno i vremenski izmeštena, ali se snažne paralele sa današnjim vremenom neminovno nameću: „Đerđ Špiro može da uradi nešto čemu drugi pisci mogu samo da zavide – on može da se kreće kroz vreme“ (Imre Kerteš). U istorijskom romanu o poljskom Narodnom pozorištu sa početka 19. veka, Iksevi (1981), sa Vojčehom Boguslavskim kao glavnim likom, Špiro govori o borbi umetnika protiv cenzure. Na 800 strana romana Zarobljeništvo (2005), koji je smešten u Rimsko carstvo u doba Julijevsko-klaudijevske dinastije, Špiro se vraća svojim korenima i prati doživljaje Jevrejina lutalice po imenu Uri. Roman Prolećna izložba (2010) postigao je veliki uspeh. Radnja je izmeštena u revolucionarnu 1956. i postrevolucionarnu 1957. i pripoveda zastrašujuću kafkijansku priču o anti-heroju, takozvanom malom čoveku, inženjeru koji uprkos najjačem mogućem alibiju (sve vreme revolucije je proveo u bolnici), ne može da izbegne apsurdnu optužbu da je učestvovao u pobuni i to kao jedan od glavnih podstrekača. Roman je objavljen i na srpskom jeziku. Kao izuzetan poznavalac mnogih jezika, naročito slovenskih (ruski, poljski, slovački, srpskohrvatski), Špiro je napisao jedinstvenu studiju o razvoju drame u Srednjoj i Istočnoj Evropi, a među njegovim delima iz oblasti istorije književnosti ističe se i monografija o Miroslavu Krleži. Svojim avangardnim stilom, likovima sa margine, bogatim i sočnim jezikom, Špiro ume da šokira tradicionalnu mađarsku kritiku. Njegove drame su osvojile brojne nagrade, uključujući i nekoliko nagrada za „Najbolju mađarsku dramu godine“. Komad Pileća glava (1986) je ocenjen kao „najvažnija mađarska drama u poslednjih 20 godina“ (Dramatic Exchange). Među brojnim nagradama i priznanjima izdvajaju se Košutova nagrada, Nagrada „Atila Jožef“, Nagrada mađarske pozorišne kritike, Nagrada „Tibor Deri“… Đerđ Špiro je profesor na Akademiji za dramsku i filmsku umetnost. Član je Šečenji (Széchenyi) akademije za književnost i umetnosti.

VELJKO MIĆUNOVIĆ
Rođen je 1986. godine. Diplomirao pozorišnu režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Egona Savina. Kao asistent reditelja sarađivao je sa Jiržijem Menclom i Paolom Mađelijem. Nakon ispitne predstave po Fejdoovom tekstu „Ne šetaj se gola“, slede predstave „U lovu na bubašvabe“ (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Otelo“ (Grad teatar Budva / Zetski dom / Festival MESS), „Revizor“, „Urnebesna tragedija“ (Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica), „Život je pred tobom“, „Smrt trgovačkog putnika“, „Anđeli čuvari“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Nesporazum“ (Narodno pozorište u Beogradu) i „Garderober“ (Slovensko narodno gledališče, Maribor). Predstave koje je režirao gostovale su i nagrađivane na više od dvadeset festivala kod nas i u inostranstvu.

Violeta

Prethodni članak

Sjajan vikend za takmičare KK Do Kan

Sledeći članak

Bioskopski repertoar 4. novembar