• 4 marta, 2021

Pranjanska razglednica: Brigada

Goran Trifunović, foto: gminfo.rs

Umalo se nisam vratio sa ulaza u kafanu kada sam video da je, opet, jedini gost u njoj moj prošlonedeljni sagovornik. Ne zbog njega, nego, čini mi se, više zbog sebe. Džaba. Nisam stigao ni vrata da zatvorim, kad on glasom pojačanim maliganima uzviknu- „Novinar, ‘ajde. Mićo, daj de“. Mićo leti, donosi piće, ništa ne pita, ja sedam na stolicu pored sagovornika, a „tirada“ počinje…

„E, čit’o sam da si pis’o o onome što smo pričali prošle nedelje. E, jesi lud…“. Razmišljam, verovatno je u pravu. „Samo da ti kažem“, nastavlja moj, samoproklamovani sagovornik, „kad bi’ ja uz’o da pišem, ja bi pis’o još oštrije. Sve bi naveo, imenom i prezimenom, svakome bi sve skresao u brk, pa nek se sve puši“, kazuje „novopečeni novinar“ sa ne baš malom dozom ponosa, kao da je, upravo, napisao „Rat i mir“ („Put kojim se redje ide“, za one sa jeftinijim ulaznicama).

„I, nisam ti ni završio prošlog puta… Vidiš li ti da su ovi sad gori od onih komunista posle rata, što su brisali brašnjake, čačkali podne daske u salašima i izvodili stoku iz obora. Ovi, bre, ne da će to da rade, nego će i zalogaj iz usta da ti uzmu. Kako ih, bre, nije sramota? Pa, ceo život smo zajedno, mi smo drugari, prijatelji, kumovi, komšije, rodjaci… Kako ćemo sutra, kad sva ova nesreća prodje, da se pogledamo u oči, da četvorimo jedni druge, da se zovemo na mobu? Sramota je to, da se zavadjamo izmedju sebe. Samo, ne može baš ni ovako, kako su oni krenuli, da samo oni imaju, da samo grabuljaju, da ne znaju šta su vile, da niko drugi nema, da niko ko nije njihov ne treba da živi“.

Zaustim nešto da kažem, al’, džaba. Moj ti sagovornik samo okvasi grlo, pa nastavi.

„Ne razumem. Jedan njihov „leva ruka desni džep“ član priča da boluje od korone, a svaki dan ga vidjam u prodavnici i kafani. Pa, čekaj… Ili laže da je zaražen, ili ‘oće da zarazi što više naroda može. Doduše, možda se on susreće samo sa onima koji su mu politički protivnici… U svakom slučaju, to više nije ni bahatost, to je bezobrazluk dostojna zatvora. Al’, ko da ga osudi, kad su oni kadije“, reče moj sagovornik i prepoznatljivo zabaci glavu, što ja iskoristih za užurbano „zdravo“ i još brže „stvorizanje“ vratima…

Goran Trifunović

Violeta

Prethodni članak

Šta treba da znate o vakcinama za koje se možete opredeliti u Srbiji

Sledeći članak

Zaštitnik građana: Sankcionisati govor mržnje na internetu