U putopisu Evlije Čelebije iz 17. veka, pojam „Kasaba“ se pominje kao opšti naziv za manja gradska naselja čiji se stanovnici isključivo ili pretežno bave gradskom privredom, odnosno, zanatstvom, trgovinom i sličnim delatnostima.

Nakon toga, isti izraz se koristi za ukletu provinciju na rubu civilizacije, kulture uopšte, odnosno, mesto gde je „Bog rekao laku noć“ i gde žive neki ljudi van vremena, van sveta, van stvarnosti, učaureni u svoja verovanja, običaje svojih otaca, nespremni da prime bilo šta novo… Da ne bi hroničar dešavanja u našem kraju presudjivao, evo vam neke vrste kviza, pa sami ponudite odgovore… Da li su svi oblici gradske privrede, zanatstva, trgovine i drugih delatnosti otišli iz Pranjana sa premeštanjem današnje „Tipoplastike“ u Gornji Milanovac? Ili je, možda, sve zamrlo kada je na vlast došao čovek koga i Pranjanci, kao, uostalom i većina naše populacije, ovih dana tako žestoko brani, a sve ponukana nekakvom igranom serijom?

Ili je sve „dotučeno“ povratkom na vlast „crveno-crne“ koalicije, koja se, evo, kao da smo im za nešto krivi, toliko trudi da nam ogadi i „dan i komad“? Da li smo mi ukleta provincija na rubu civilizacije? Ako nismo, gde nam je biblioteka, gde pozorište, kakav nam je Dom kulture i za šta ga koristimo? Da li u Pranjanima žive neki ljudi van vremena, van sveta, van stvarnosti? Da li su to svi oni koji misle, ali, iskreno misle da je ovakvo stanje u državi, pa i samom pranjanskom kraju, u najmanju ruku, sasvim zadovoljavajuće?

Da li smo mi stvarno učaureni u svoja verovanja, običaje svojih otaca i da li smo nespremni da primimo bilo šta novo? Makar se to novo zvalo i vakcina protiv najnovije i najgore svetske bolesti u istoriji?

Da li mislimo da će svo ovo zlo, ma kako se zvalo i kako se reflektovalo na pojedince, proći samo od sebe? Da li mislimo da još ima poštenih ljudi u vlasti, koji će i pored svojih benefita reći – „Znaš šta, ovo ne valja, ‘ajde da vidimo nešto“? Da li nam totalno odsustvo empatije dokazuje da smo sve dalje od Čelebijine kasabe?

Da li je normalno da se životna filozofija „Ćuti, imaš šta da jedeš i gde da spavaš“, koja se sa trogodišnjom pauzom u nas sprovodi već 30 godina i dalje smatra kao vrhunac životne mudrosti?

Zašto već godinama nemamo čoveka koji će Pranjane postaviti na svoje mesto, odnosno, onde gde pripadaju i gde zaslužuju, a ne gde nam nekakvi opskurni likovi iz grada pod Rudnikom, potpomognuti „domaćim izdajnicima“ kažu da treba da se nalazimo? Kao što rekosmo, odogovori su na vama… Molim? Da li je to vaš konačni odgovor?

Goran Trifunović