Dva su ugaona kamena protekle nedelje u pranjanskom kraju. Prvi je, svakako, onaj kada su predstavnici jedne velike svetske firme, ma šta oni govorili i kakvim papirima mahali, došli u Pranjane i, bez da su koga, makar od meštana, pitali, počeli da iskopavaju uzorke zemlje, kamenja i ostalih „ukopnih“ sredstava u ovom kraju.

Drugi dogadjaj je onaj koji se odigrao u Leušićima, gde su predstavnici vlasti, potpomognuti pojedinim meštanima, obeležili kraj radova na izgradnji puta Takovo – Pranjani, sve podvriskujući uz „Cajku“, a u fazonu, kako kažu, najsramotnije srpske pesme – „Ajde Jano“.

Šta je zajedničko za ova dva dogadjaja? Pa to, što, da budemo politički, etički, pa, čak i jezički korektni, pa da kažemo da ni predstavnici te velike svetske kompanije, kao ni predstavnici male lokalne vlasti, u najmanju ruku, ne govore istinu. Jeste, tako je…

Naime, „istraživači“ su mahali nekakvim papirima, koji, ne da nisu validni, nego vredjaju inteligenciju svakog planinskog čobanina (uz svo dužno poštovanje), dok su predstavnici vlasti, valjda naviknuti, „mrtvi-hladni“, bez nekakvog vidnog treptanja, saopštili meštanima gornjih sela, ali i, preko svojih „trbuhozboraca“, ostalom „vaskolikom srpstvu“, da je „završena rekonstrukcija puta od Takova do Pranjana“.

Fakti su fakti, svidjalo se to nekome ili ne, ali, ma koliko geolozi govorili da oni „samo rade svoj posao“  i ma koliko pričali da „to nije ista firma“, činjenica je da, ako su meštani Pranjana i okoline ludi, blesavi, ipak, nisu.

Takodje, valjalo bi da se predstavnici vlasti provozaju „renoviranim“ putem od Takova do Pranjana, da ne menjaju brzine i ne smanjuju gas. Svojim automobilima.

Takodje, primetno je da se sve radi da se narod prozove da je protiv prosperiteta. Neko protiv rudnika, neko protiv puta… To što se teze tako lako zamenjuju i za mnogo populističkije izraze i osnove svake kupovine vremena, sve se nadajući, sasvim opravdano, da narod ima ekstremno kratko pamćenje, to je za neku drugu priču, za koju smo, sve se čini, dobrano zakasnili.

Ako vam neko upadne na vaš posed, sasvim protivzakonito (iako oni govore da su obavestili i MUP i lokalnu samoupravu), ili vam za kilometar puta, koji, usput budi rečeno, i ne završi, naplati duplu cenu, to ima svoje ime, ali i svoju kaznu.

Nekada je autobus na liniji Čačak – Beograd, odmarao u Ljigu. Vozač dobije besplatan obrok, a kada on sedne za volan i počne da „turira“ vozilo, putnici pojure i plaćaju svoje popijeno piće onoliko koliko im konobar kaže, ne gledajući u cenovnik. Kažu da je autobuska stanica u Ljigu propala…

Goran Trifunović