Simbol gornjomilanovačke privrede, trgovinsko preduzeće „Proleter“ obeležiće ovog meseca 70 godina rada.

U rešenju Narodnog odbora Takovskog sreza piše da je preduzeće nastalo na Vidovdan 1946. godine, u prvoj posleratnoj godini.

Bio je to začetak društvene trgovine. Nekoliko predratnih privatnih trgovaca je dobrovoljno ustupilo svoje lokale i siromašan robni asortiman koji je zatečen u njima.

Za prvog direktora je postavljen Mile Tešić radnik i prvoborac, nosilac partizanske spomenice 1941. godine, a kadrovska služba je donela rešenje o postavljanju 22 službenika raspoređena u sedam prodavnica na 210 kvadratnih metara poslovnog prostora.

„Na tačkice se prodavao šajak, platno, gumena obuća i ostala roba iz rezervi, dok je u slobodnoj prodaji bio katran, luč i nešto poljoprivrednog alata“, pričaju savremenici.

Tadašnji osnovni cilj „Proletera“ je bio da snabdeva stanovništvo osnovnim životnim namirnicama u razrušenom Gornjem Milanovcu, koji je brojao oko 3. 000 stanovnika. U tome je i uspeo.

Tadašnji direktor svedočio je da je u periodu od 1956. do 1964. godine „Proleter“ bio drugi po koeficijentu obrta i prometa u Srbiji ne računajući beogradske trgovine.

Prvi radnici su radili sve poslove. Roba je ručnim kolicima vožena od železničke stanice do magacina i prodavnica. Preduzeće je imalo samo jedna kolica, a čak ni točkovi nisu bili gumeni. Kasnije dolazi špediter i konj Putko, a tek nakon izvesnog vremena preduzeće nabavlja prvi kamion „Prag“, jedan od prvih u čaršiji. „Proleter“ se razvijao, a istovremeno nastaju i druga trgovinska preduzeća, „Univerzal“ i „Uzor“ u Gornjem Milanovcu, „Jablanica“ na Rudniku, „Napredak“ u Pranjanima.

Kasnije, šezdesetih godina, sva ona ulaze u „Proleter“, koji će nadalje prolaziti kroz više organizacionih faza kako se to inače događalo u socijalističkoj Jugoslaviji toga vremena.

Do 1971. godine posluje kao trgovinsko preduzeće. Onda se udružuje u „Intereksport“ Beograd, da bi 1976. postao Radna organizaciju za unutrašnji promet bez OOUR-a, a već 1982. ulazi u okviru SOUR za proizvodnju, preradu i promet „Takovo“, u čijem sasatavu je poslovao do 1986. godine, da bi se ponovo organizovao kao radna organizacija „Proleter“ i 1989. godine transformisalo u istoimeno Trgovinsko preduzeće.

Intenzivna investiciona gradnja trajala je od 1965. do 1986. godine, kada je izgrađeno ili kupljeno više od dve trećine objekata, da bi 1989. godine „Proleter“ po ostvarenom dohotku bio četvrto preduzeće u opštini Gornji Milanovac.

Tokom 2000. godine u „Proleteru“ je izvršena svojinska transformacija u akcionarsko društvo, izdavanjem i prodajom akcija radi prodaje društvenog kapitala, međutim to nije promenilo stvari nabolje.

Kompanija „Metalac“ 2003. godine kupila je „Proleter“ kako bi sačuvala najstariju milanovačku trgovinu od rasprodaje i nestanka.

Vanrednom telefonskom sednicom Upravnog odbora naše najuspešnije kompanije, usred letnjih odmora, „Metalac A. D. “ donosi odluku da preuzme Proleter“. U julu i avgustu 2003. godine, kupovinom 82.780 akcija “Metalac” postaje vlasnik 64,64 odsto kapitala „Proletera“.

Zahvaljući snazi i poziciji „Metalca“, odmah su vraćeni dugovi državi i najvećem broju dobavljača. Time je obezbeđena čista polazna pozicija za dalji razvoj u dva prioritetna pravca: poboljšanje asortimana i povećanje zadovoljstva kupca, kao i neophodno osavremenjavanje prodajnog prostora i tehničke opremljenosti.

„Proleter“ danas ima više od 45 odsto tržišnog učešća u prometu na teritoriji opštine Gornji Milanovac, dvocifren rast prometa iz godinu u godinu, 42 savremeno opremljene prodavnice na više od 3.000 metara kvadratnih prodajnog prostora, od čega pola u gradu, a pola u selu, i pravi je primer moderne komšijske trgovine okrenute svojim sugrađanima.

Ima ukupno 14.836 metara kvadratnih prodajnog, magacinskog i kancelarisjkog prostora i zemljišta u površini od 54.315 metara kvadratnih, 220 zaposlenih i promet od oko 1.460 miliona dinara od čega je više od 93 odsto je ostvareno u maloprodaji Preduzeće je nakon preuzimanja preimenovano u „Metalac – Proleter A. D.“, ali je veoma brzo, poštujući tradiciju i osećanja svojih Gornjomilanočana, jasno stavljeno do znanja da će maloprodajni objekti zadržati trgovačko ime „Proleter“.

Kompanija „Metalac“ je time sačuvala deo istorije i identiteta ove opštine, deo emocija građana Gornjeg Milanovca koji su sa „Proleterom“ rasli od njegovog osnivanja 1946. godine. I ne samo sačuvala, već učinila da se „Proleterom” ponovo ponosimo i osećamo da je najstarije posleratno preduzeće i dalje izvorno Milanovačko. „Metalac – Proleter“ je član Domaćeg trgovačkog lanca (DTL) koji je osnovan 2011 godine.

DTL je asocijacija domaćih trgovackih maloprodajnih lanaca koja danas ima 14 trgovackih preduzeća, tada sa 365 maloprodajnih objekata, a sada sa više od 550 na celoj teritoriji Srbije.

Na kraju prošle godine „Metalac – Proleter“, ima 220 zaposlenih sa 42 maloprodajna objekta, koji se bave prodajom robe široke potrošnje na teritoriji opštine Gornji Milanovac (16 prodavnica u gradu i 26 prodavnica na seoskom području), ali i pet, šest objekata koji su van teritorije Gornjeg Milanovca (čačak, Kragujevac, Knić).

„To je naš novi početak, imamo ozbiljne namere da se širomo na region. Imamo jedinstven pristup i dokažali smo u Gornjem Milanovcu da možemo da budemo bolji od takvih renomiranih trgovinskih kuća kao što su Aman, Idea i Maksi. Naše tržišno učešće u Gornjem Milanovcu u 2015. godini bilo je veće od 45 odsto“, izjavila je generalna direktorka „Proletera“, diplomirani ekonomista Jelena Luković.

Na pitanje kako je to „Proleter“ uspeo, obzirom da se radi o moćnim lancima koji su do skoro gazili sve pred sobom, Lukovićka kaže:

„Mi smo prava moderna komšijska trgovina, naši objekti su mali, prosečna kvadratura nam je oko 70-80, ali ono što nas izdvaja od ostalih je nivo kvaliteta usluga. Kod nas se potrošač oseća zadovoljno, gde za svoj novac može da dobije maksimalnu korist, gde ga svaki dan dočeka profesionalni, ljubazni trgovac, koji pored osmeha mu ponudi i najbolju preporuku. To je ono što nas odvaja od velikih lanaca. I zato nam se svaki dan povećava broj potrošača. Takođe se trudimo da obezbedimo pristojne cene, u rangu sa ostalima, a možda i niže. Više od 200 artikala imamo na akciji. Milanovčani i „Proleter“ rastu zajedno“. Luković kaže da je jako ponosna na činjenicu da u sistemu prodaje funkcioniše čak 26 seoskih objkta.

„Starosna struktura je za nas vema nepovoljna, u selima ima veoma mali broj ljudi, a znamo da je njima problem da dođu u grad da se snabdeju. Mi imamo društvenu odgovornost da te prodavnice treba da postoje u tim selima, bez obzira na broj stanovnika, nekada nam ekonomski nije isplativo“, zaključila je Luković.

(izvor:Tanjug.rs)