Kraljevina Srbija se oporavljala od velikih napora u Balkanskim ratovima. Po rečima Nikole Pašića, Srbiji je bilo neophodno trideset godina mira da bi stanovništvo zalečilo rane, država integrisala Nove oblasti i nadoknadila velike finansijske troškove rata, a vojska obnovila svoju vojnu opremu i naoružanje.
Međutim, Nemačkoj i Austrougarskoj je bio neophodan rat baš te 1914. godine, jer su Rusija i Francuska ubrzano izvodile reformu svojih oružanih snaga, tako da bi, po spremnosti za mogući rat imperija, bile spremne do 1917. godine i vojno snažnije od Nemačke. Ne toliko dramatičan atentat u Sarajevu je iskorišćen za austrougarski Julski ultimatum upućen Srbiji. U svojim memoarima ser Edvard Grej je , bar je tako napisao, reagovao izjavom da je to ,,najgori dokument koji je jedna nezavisna država uputila drugoj“ pošto je pao sa stolice od neverice. Smrt jednog čoveka, ma koliko plemenite krvi i porekla bio, odvela je u smrt svakog četvrtog stanovnika Srbije.
Dana 27. jula 1914. godine počela je mobilizacija X puka II poziva u Gornjem Milanovcu. Gvozdeni vitezovi kreću u rat koji je uništio njihov puk, a malobrojni njegovi pripadnici će se vratiti kućama 1919. godine. Spasoje Tešić svedoči: ,,Mobilizacija je izvršena u redu. I ako je mobilizacija bila uskoro posle balkanskih ratova, ipak odziv je bio vrlo dobar, tako da mali procenat nije došao na mobilizaciju. Za sve obveznike niti je bilo spreme, niti oružja.“
Puk se mobilisao za četiri dana, a već naredni je upućen na koncetracijsko mesto u Užice, po ratnom planu vojvode Putnika i Živojina Mišića u slučaju rata sa Austrougarskom. Ovaj puk se nalazio u sastavu Šumadijske divizije II poziva pod komandom pukovnika Dragutina Milutinovića, čiji je zadatak bio uspostavljanje linije fronta na sporednom, ali ne i beznačajnom ratištu. X puk II poziva, sa jednom De Banžovom baterijom topova, istih onih sa Đurđevih Stupova i Vlasine, krenuo je ka Tari preko sela Zaovine. Tada dolazi do prvih borbi sa austrijskim izviđačkim odeljenjima. Glavni cilj je bio prelaz preko Drine i nastupanje ka Višegradu.
U tom nastupanju, X puk je svuda imao neočekivanog uspeha. Delovi razbijene austrijske kolone koji su krenuli u bekstvo ka Višegradu su zarobljeni, a ostali su bili prinuđeni da skaču u Drinu. Pored vojnika, zarobljen je veliki broj stoke i ratnog materijala. Tada su se vojnici X puka II poziva snabdeli novom obućom i rančevima koje nisu imali, a koje su Austrijanci pobacali bežeći.
Tada Austrougari dovlače nove snage na ratište prema X puku kod Starog Broda i pokreću napad. Zbog nemanja puteva X puk nije mogao da prevuče artiljeriju, pa su neki delovi morali da popuštaju pod naletom neprijatelja. Od 17. do 21. avgusta X puk je uporno držao liniju odbrane. Tada su Austrougari bili poraženi na Ceru, pa su krenuli u rokiranje trupa od Višegrada ka Loznici. Tada X puk prelazi u napad i čisti desnu obalu Drine od Austrougara. Najjači otpor neprijatelj je pružao kod mostobrana kod Višegrada.
Posle temeljne pripreme, 17. septembra X puk II poziva kreće da se prebacuje preko Drine kod Starog broda improvizovanim splavovima i zaplenjenim čamcima. Ubrzo počinje potiskivanje Austrougara kod Višegrada i prelaz preko oštećenog mosta Mehmed-paše Sokolovića. Ovim ulaskom srpske vojske u Višegrad Ivo Andrić završava svoj najpoznatiji roman. X puk nastavlja prodor i zaustavljaju se na Vlasenici.
Tada Austrougari ponovo ojačavaju svoj 33. i 34. korpus i počinje ogorčena borba za odbranu Han Pijeska od napada X puka jer je ovaj grad bio tačka za snabdevanje trupa od Bajine Bašte do Zvornika sa važnom železničkom prugom. Posle dvodnevne žestoke borbe, Srbi ulaze u Han Pijesak i formiraju liniju fronta na Vlasenici. Ubrzo Austrougari rokiraju sa drugih linija fronta trupe za ovo ratište. Narednih sedam dana, X puk je morao da se brani od pet do šest austrougarskih juriša dnevno. Postepeno je odbrana X puka počela da popušta, pa je izvršeno povlačenje na liniju Babljak – Paklenik – Glasinac. O odbrani ove linije Spasoje Tešić svedoči:
,,(Na ovoj liniji) zadržali smo se duže vremena odbijajući sve napade austrijske vojske. Borbe su bile vrlo krvave, položaji su prelazili čas u naše času u neprijateljske ruke. Definitivno naše položaje održali smo, ali zbog proboja fronta kod Crnogoraca na Glasincu, morala je da se povuče cela Užička vojska i poslednji otpor dala je 10. (23) oktobra na položajima Han brdo – Seminić han. To su poslednji položaji na levoj obali Drine. Borbe su bile na tim položajima vrlo krvave. Po cenu znatnih žrtava uspeli smo da se održimo celog dana i uveče, nesmetano, povukli smo se preko Višegrada na desnu obalu Drine.“
Tako se završio jedini uspešan prodor srpske vojske na teritoriju Austougarske. Užička vojska, u čijem sastavu se nalazila Šumadijska divizija II poziva i X puk II poziva, uspešno je izvršavala zadate strategijske zadatke. Cilj prodora je bio privlačiti na sebe što veći broj neprijateljskih jedinica i time olakšati odbranu i nastupanje glavnine srpske vojske. Nakratko je X puk i presekao austorugarske linije snabdevanja jedinica koje su bile ispred glavnine srpske vojske i time prodro u dubinu neprijateljske pozadnine.
Međutim, tokom treće austougarske ofanzive, X puk II poziva će se povlačiti do rodnog kraja svojih vojnika, a oni će bukvalno morati da brane svoje kuće, livade i porodice.
Nastaviće se…
Nikola Petrović
