Ofanziva 3. decembra izvedena je vrlo energično i sa kolosalnim uspehom. X puk II poziva napadao je kroz Pranjane, održavao je vezu sa levim krilom I armije vojvode Mišića. Tog dana X puk je zauzeo celo selo Pranjane i zauzeo položaje severno od Pranjana i time zatvorio desnom boku trupa neprijateljskih koje su se uporno držale prema I armiji. Sjajnim uspehom X puka stvorena je mogućnost levom krilu I armije da i ono krene napred.
Prvog dana ofanzive kod Užičke vojske, samo X puk je imao uspeha. Centar je nešto malo napredovao, a deo koji je napadao preko ,,Šiljkovice“ naišao je na takav otpor neprijateljski da je tek trećeg dana, uz pripomoć drugih delova napadnih trupa, uspeo da zauzme utvrđeni položaj ,,Šiljkovicu“. Po zauzeću ,,Šiljkovice preduzeto je gonjenje, ali više nije došlo do borbe. X puk II poziva nastupao je prvacem Zajčica – Subjel – Tometno polje – Ržana – Povlen – Debelo brdo. Dalje je nastupilo rasulo Austrougara. X puk preduzima gonjenje i svuda nailazi na raštrkane grupe vojnika koji panično beže ka Drini. Sam puk se zaustavio na Jelovoj Gori severno od Užica, gde je ostao do aprila 1915. godine. Potom je bio uz reku Drinu od Tare do Višegrada, gde je čuvao granicu.
Na jesen 1915. godine, X puk II poziva biva premešten na bugarsku granicu. U pokoravanje Srbije kreću udruženim snagama istovremeno Nemačka, Austrougarska i Bugarska. X puk je bio u okolini Knjaževca. Borbe su žestoke, a gubici kod obe vojske veliki. Ipak, Bugari pošto poto žele da se osvete za poraze iz 1913. godine i da uzmu one teritorije koje je trebalo da im pripadnu Sanstefanskim mirom 1878. godine. X puk se sve vreme pod borbom povlači ili prelazi u kratke kontranapade radi zauzimanja pozicija za što efikasniju odbranu. Uskoro, 6. novembra pada Niš, pa se X puk povlači preko Žitorađe ka Leskovcu. Tada učestvuje u poznatom Leskovačkom manevru Nevađanina Ljubomira Milijća, za koji će dobiti generalski čin. Ovim manevrom je omogućeno odstupanje glavnine srpske vojske ka Prištini.
Posle ovoga, nastavljeno je povlačenje ka Prištini. Tada je Vrhovna komanda donela odluku da se krene u povlačenje preko Crne Gore i Albanije, poznato kao Albanska Golgota. Put povlačenja X puka bio je Peć – Čakor – Andrijevica – Podgorica – Skadar – Lješ. Poznato je pod kakvim uslovima se povlačilo preko Albanije. Moral vojnika je bio jako slab. Svaki dan povlačenja donosio je smrt nekoliko vojnika. Vojnici su neprekidno napuštali puk i dezertirali. Jedan zanimljiv fenomen je zabeležen u ovom dezerterstvu. Obično vojnici dezertiraju bežeći od neprijatelja, a ovde je bio suprotan slučaj.
Po svedočenju Spasoja Tešića, vojnici su počeli da dobijaju hranu tek oko Lješa. U San Đovaniju je 14. januara otpočelo ukrcavanje vojnika X puka II poziva na italijanski teretni brod. Uz pratnju dva topiljera, brod je stigao u italijansku luku Brindizi. Zbog opšte iscrpljenosti i bolesti vojnika i oficira, prekrcani su na francusku krstaricu ,,Žil Mišle“ koja ih je prevezla do Bizerte u Tunisu.
U Bizerti se iskrcalo samo oko 700 vojnika i oficira X pešadijskog puka II poziva. Francuzi su odmah započeli bolničko lečenje ovih ljudi. Nije poznato koliko njih je umrlo od posledica iscrpljenosti, gladi, tifusa i malarije. U februaru 1916. godine rasformiran je X puk II poziva zbog malog broja vojnika i donošenja odluke o reorganizaciji srpske vojske. U Bizerti je spuštena poslednji put pukovska zastava i time je ratni put ovog puka bio okončan. Oficiri i vojnici su pridodati drugim jedinicama i uskoro upućeni na Solunski front. Ovi malobrojni vojnici učestvovali su u Bici za Kajmakčalan 1916. godine i u proboju Solunskog fronta 1918. godine i konačnom oslobođenju Srbije.
Nastaviće se…
Nikola Petrović
