• decembar 11, 2019

„Proslava Rudničke ofanzive 1939. u očima Milanovčana“

foto: Muzej rudničko-takovskog kraja

Plemenita je bila ideja Muzeja rudničko-takovskog kraja da Rudničku ofanzivu koja je pokrenuta 3. decembra 1914. godine iz zgrade Okružnog načelstva naredbom Živojina Mišića, predstavi na malo drugačiji način. Nije se sinoć govorilo samo o ofanzivi već i o kultu sećanja na jedan od presudnih istorijskih događaja za srpsku istoriju.

Istorijske činjenice i to neke malo poznate a vezane za naš kraj, predstavio je Aleksandar Marušić. Srbija je ratovala neprestano od 1912-1918. i svakako nije voljno ušla u Prvi svetski rat od početka avgusta. Austrijska vojska je imala 400.000 vojnika i 400 topova spremljenih za borbu a ipak je bitka na Ceru osvojena. Pretilo je nestajanje Srbije, i zato su te borbe bile izuzetno značajne.

foto: Muzej rtk

Srpska vojska je bila izmučena, povlačila se, mučio ju je nedostatak municije, magla, kiša, poljuljan moral. Na čelu vojske došlo je do promene zbog ranjavanja Bojovića i na čelo vojske dolazi Živojin Mišić, što se pokazalo kao presudna odluka. Posebno tragičan trenutak koji je demoralisao vojsku je dolazak naše inteligencije i naše budućnosti, 1321 kaplara u borbu, jer ih je preko šest stotina izgubilo život. 28. novembra se krenulo sa povlačenjem, oporavkom srpske vojske. I danas se ne zna kakav psihološki preokret se dogodio u srpskoj vojsci od kraja novembra do 3. decembra. Zna se da je slobodarsko sećanje na ovaj događaj ostalo. Marušić je citirao sećanja jednog od vojnika koji su učestvovali u Rudničkoj ofanzivi: „Sutra je Vavedenje, mi smo u Takovu, kod starog dvora, kod stare Miloševe crkve gde je on zakleo svoje ustanike da bi oslobađali Srbiju. Mi ne idemo ka Milanovcu, mi idemo ka Piramidi (Rajac) da branimo ono što je on osvojio.“

Rade Bogosavljević je prisutne ostavio bez daha svojim živim sećanjima na proslavu 25. godišnjice Rudničke ofanzive 1939. godine. Pobeda nad pobedama, po njemu je Rudnička ofanziva. Rade nas je podsetio i na posetu Dobrice Ćosića koji je 60-ih godina posetio naš kraj pišući romane. Bio je i u zgradi Okružnog načelstva iz koje je Mišić gledao na Rudnik i Vujan. Znao je vrednost ovog događaja i da treba zapisati sve detalje Rudničke ofanzive.

foto: Muzej rtk

Trebalo je posle rata osnivati porodicu, počinjati život iznova, rekao je Rade Bogosavljević. Iskustvo iz rata bilo je podsticajno i pomoglo je bivšim ratnicima da umeju da žive. Oni su bili cenjeni, družili su se, pomagali, bili elitni deo društva. 1939. doneta je odluka da se proslva dvadesetpetogodišnjice Rudničke ofanzive, održi u našem gradu. Napravljen je organizacioni odbor koji su između ostalog činili Miloš Carević i Đurđe Marinković .

Drugog decembra je bio prvi dan proslave. Tog dana je na početku grada Milanovca bila ogromna masa ljudi koja je dočekivala ugledne goste i dopraćaj 20 pukovskih zastava iz rata. Vojna muzika je bila iz Užica, 5000 ljudi je bilo da dočeka zastave koje su potom otišle u kasarnu. Sam grad imao je oko 3000 stanovnika u tom trenutku. Uveče je bila akademija u staroj sali Gimnazije.

foto: Muzej rtk

Ogroman broj ljudi je prisustvovao, bili su puni hodnici škole. Predsednik opštine i prota Stranjaković stajali su tokom akademije jer su ustupili mesto uglednim gostima. Pevana je himna „Bože pravde“ i pesma „Oj Srbijo, mila mati“. General Petrović je govorio o značaju Kolubarske bitke. Drugog dana arhijerejsku službu su služili episkop Nikolaj Velimirović, Irinej Đorđević i Justin Popović. Potom se išlo na trg gde su se čekale zastave pukova. Među vojnicima bio je solunac čika Dragiša Talović, koji je ponosno poneo pukovsku zastavu a bio je sitan, krhke građe.
Deca solunaca, znala su sve solunce i svi su Talovića od tada gledali drugim očima. U ratu je nosio šest godina zastavu i smogao je snagu da je ponovo ponese te 1939. godine. Tokom proslave otkrivena je ploča na zgradi Okružnog načelstva, koja stoji i danas. Zahvaljujući pričama očeva, deca solunaca su znala koliko je vredno sećanje na Rudničku ofanzivu. I zbog toga je ova proslava svima mnogo značila.

Slobodan Aksentijević, profesor istorije, koji se bavi ovom temom, detaljno se osvrnuo na pregled štampe 1939. godine, koja nam daje značajne podatke o samoj proslavi. Prvog decembra, učenici Gimnazije su sa profesorima i direktorom Vojislavom Maksimovićem prisustvovali službi u crkvi. U Gimnaziji je potom održana svečana sednica. Siromašnoj deci je uručena pomoć. Grad je bio okićen trobojkama. U Milanovcu jetokom proslave boravio general Jovan Naumović, ministar Jevrem Tomić, divizijski general Čedomir Jovanović, kao i Dragomir Drinčić. Bili su i general Spasoje Tešić i general Ljubomir Milić, kao i Spasoje Tešić, predsednik državne kontrole. Oni su posetili grobnicu generala Terzića na gradskom groblju. Još jedan događaj je obeležio proslavu a to je poseta crkvi brvnari u Ljutovnici, gde se Živojin Mišić pomolio za pobedu. Profesor Aksentijević je govorio o sudbini ratnih zastava i zašto je njih 20 doneto u Gornji Milanovac na proslavu 1939. Zastave su dopratili pitomci vojne škole. Najdirljiviji trenutak proslave je bio susret solunaca sa pukovskim zastavama. Počasnu četu su činili vojnici koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. Zastave su uz zvuke „Marša na Drinu“ ispraćene u kasarnu. Na trgu je održan pomen stradalima, a Irinej Đorđević je održao govor. Nakon toga otkrivena je ploča na zgradi Okružnog načelstva, koja i danas stoji.

Tog dana Nikolaj Velimirović je na službi u crkvi, rekao: „Mi Srbi u ratu stojimo sa obe noge i prikazujemo najblistavije svoje osobine, a u miru svoju dušu pepelom posipamo.“

M. Glišović

Violeta

Prethodni članak

More ljubičica ispred SNS-a i u centru grada

Sledeći članak

Izgoreo deo kuće i radionica od koje su Maričići živeli