,,Sa zauzimanjem kasarne zauzeli smo planinski lanac na levoj obali reke Deževe. (…) Noć je prošla u slaboj čarki. Te večeri iz neobjašnjivih razloga srednja i leva kolona odstupile su do Raške. Desna je bila usamljena. (desnu kolonu činio je X puk II poziva, primedba N. Petrovica). U jutru 7. (oktobra) naš 1. bataljon dobija naređenje da se prebaci na desnu obalu reke Deževe pod Vinik, da rastera turski bašibozuk (osmanska paravojna formacija, prim. N.P.) koji se tamo po izvešću skupio i sa zapada da napadne Đurđeve Stubove. Ostala tri bataljona (X puka II poziva) imali su da napadaju preko Sokolice pa na Đurđeve Stubove. (…) Ovog dana kod glavnine bile su jake borbe. Turci su uporno branili svoje položaje na Sokolici.

Noć između 7/8. oktobra prošla je u miru, ali se saznalo da su Turci izašli iz N. Pazara i da će sa Turcima iz okoline Vinika sutra dan napasti nas. (…) Još pri prilaženju Viniku puščana vatra sa nepr. strane počela je, pa se sve više i više razvijala. Pucalo se sa svih strana. Borba je bila oko podne najžešća. Po podne je komandant bataljona počivši major Ljuba Vojić ranjen, a bilo je i velikih žrtava i međ ljudima. Naše trupe nisu napredovale, a nisu ni popuštale, ma da je neprijatelj naprego sve svoje sile da nas potisne. Pred veče, pojačani smo sa dve čete, a u toku noći sa još jednim bataljonom i mitraljeskim odeljenjem. Sa tako pojačanim snagama 9. (oktobra) preduzet je napad. Otpor je bio slab, meštani više se nisu borili. Tog dana pred veče Turci su pobegli u N. Pazar. Iz utvrđenja Đ. Stubovi turska artilerija nije dejstvovala i izviđanjem utvrđeno je u toku noći 9/10. da su Turci i utvrđenje napustili. (…) na svim ovim marševima, ma da smo bili daleko od osnovice i ma da smo imali da savlađujemo najveće vremenske i terenske nezgode, snabdevanje sa hlebom je bilo uredno; ostalih potreba za ishranu nije bilo.“

Potom je X puk II poziva oslobodio Novi Pazar, Kosovsku Mitrovicu, Peć i kod Đakovice se sastao sa Crnogorcima. Prvi balkanski rat za ovaj puk je bio završen. Puk je mirovao sve do maja 1913. godine u okolini Kosovske Mitrovice.

Iako je u samoj Šumadijskoj diviziji II poziva bilo propusta u komandovanju, koordinaciji jedinica na terenu, neravnomernog nastupanja i sl, X pešadijski puk ,,Takovski“ II poziva je bio na visini svog zadatka. Po prelasku granice, iako usamljen u nastupanju, ostao je na svojim položajima i u mnogome doprineo uspehu srpske vojske na ovom delu ratišta.

Trebalo bi napomenuti i to da X puk ipak nije imao protiv sebe prvorazredne turske snage. Na ovom delu fronta nisu se nalazile nizamske jedinice (trupe stalnog turskog kadra kao što je srpski I poziv), već je protiv sebe imao redifske jedinice (mobilisano ljudstvo godišta sličnog srpskom II pozivu) i bašibozuke. Turski generalšab se nadalo da će na ovom delu fronta njihove jedinice masovno popuniti Albanci sa Kosova i Metohije, ali se to nije desilo. Odziv na mobilizaciju među albanskim stanovništvom bio je jako mali. Medjutim, na mobilizaciju se masovno odazvalo islamizovano stanovništvo Raške oblasti, a pomoć su im pružali i oni koji nisu bili pozvani na mobilizaciju, ali su posedovali oružje. Naoružano muslimansko stanovništvo u ovoj oblasti nije neobičnost, s obzirom na to da je vlast Osmanske imperije krajem XIX i početkom XX veka sve više slabila, a prava anarhija je nastala 1908. godine u vreme Mladoturske revolucije i austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine. Tada su mnogi vojni magacini i skladišta opljačkani, donekle uz prećutno odobrenje vlasti, da bi stanovništvo priteklo u pomoć odbrani baš u slučaju napada bilo koje hrišćanske države.

Iako je Prvi balkanski rat bio pri kraju i turski potpuni poraz je bio pitanje dana, velike sile, u prvom redu Austrougarska i Nemačka, postavile su pitanje podele teritorija. Srbija, nezadovoljna oduzimanjem albanskog primorja i činjenicom da je podnela glavni teret rata, tražila je teritorijalnu kompenzaciju u Makedoniji, odnosno zahtevala je da zauzete teritorije trajno zadrži. Bugarska se tome protivila, Grčka je takođe bila nezadovoljna, a Rusija je pokušala da posreduje između balkanskih država. Pod pokroviteljstvom Austrougarske, Bugarska odlučuje da mučki, bez objave rata, napadne svoje saveznike i na taj način reši pitanje teritorija u svoju korist. Vrhovna komanda srpske vojske je predviđala ovakav scenario, pa počinje da šalje svoje pukove ka bugarskoj granici da odbrane tekovine Prvog balkanskog rata. Takovski X puk II poziva imaće jednu od ključnih uloga u ovom nadolazećem ratu.

Nastaviće se…

Nikola Petrović