– Utvrđuje se da su ništavni svi akti po kojima je sada pokojni Milorad Hadžić proglašen za „narodnog neprijatelja“, kao i odluka o konfiskaciji njegove imovine. Obavezuje se protivnik predlagača da ime i podatke o rehabilitovanom Miloradu Hadžiću objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, preko Ministarstva pravde, u roku od 15 dana – stoji u sudskom rešenju čija oznaka je „1 Reh. br. 2/16“.

Predlagač rehabilitacije je Slobodan Hadžić (75) iz Milanovca, kome je ubijeni Milorad bio stric, rođeni brat njegovog oca Rajice. Kad mu je stric likvidiran, Slobodan je imao nepune tri godine. O ubistvu strica, slušao je od familije i dobrih, starijih poznanika.

– Miloradov otac Stevan bio je u vreme kralja Aleksandra Obrenovića predsednik opštine, sastavljene od Jablanice i još četiri sela. Milorad, zvani Mišo, u više je mandata bio kmet Jablanice, pa i onda kad je počeo Drugi svetski rat. Bio je učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata, sa činom narednika. Na Solunskom frontu je ranjen u levo oko. Vratio se kući kao ratni vojni invalid, za života primao invalidninu od Kraljevine Jugoslavije. Tu invalidninu, posle Drugog svetskog rata njegovoj ženi Miljojki KPJ je oduzela… Postoje za sve to rešenja – objašnjava nam sinovac Slobodan.

I Slobodan i Viši sud su saglasni, da je Milorad-Mišo četničkim formacijama Draže Mihailovića pristupio na Ravnoj Gori u maju 1941. te da je bio jedan od osnivača prvog odreda, kojeg je Draža postrojio na toj planini.

– Iako je bio među prvim pripadnicima četničkog pokreta koji je bio antifašistički, u toku rata sve do svoje pogobije Milorad Hadžić nije učinio nijedno krivično delo, nikog nije ubio, batinao, imanje oteo, niti učinio bilo kakvu nedoličnu radnju. Učestvovao je u spašavanju pojedinih pripadnika partizanskog pokreta, među njima i ćerke jednog sudije koji je živeo na Rudniku. Stoga je ubistvo Milorada bilo neopravdano, za takav čin nije imalo nikakvog razloga – piše u obrazloženju sudskog rešenja o njegovoj rehabilitaciji.

 ARHIVSKI IZVEŠTAJI

– MILORAD Hadžić je bio jedan od prvih organizatora antifašističkog pokreta pukovnika Dragoslava Mihailovića u Takovskom srezu. Za dizanje ustanka je sakupio i kod svoje kuće sakrio 30 pušaka, jedan mitraljez i mnogo municije. Bio je organizator i komandant seoske čete, učesnik ustanka 1941. i oslobađanja Gornjeg Milanovca od Nemaca septembra 1941. Nakon slamanja ustanka krajem novembra 1941. sklanjajući se od nemačkih potera, pukovnik Draža Mihailović se tokom januara do februara 1942. skrivao u Jablanici u kući Milorada Miše Hadžića, koji je streljan od pripadnika partizanskog pokreta verovatno na osnovu odluke rukovodstva KPJ u tom kraju – deo je izveštaja broj 04-365 Međuopštinskog arhiva u Čačku od 7. juna 2016. kojeg citira i Viši sud. Vojni arhiv nema nikakve podatke da je Miloradu suđeno pred vojnim sudom, a BIA, naslednica nekadašnje OZNE i UDBE, nema o njemu nikakve informacije.

 KRSTIO GA DRAŽA

– TE 1942. Draža Mihailović se, sa saradnicima, skrivao u Miloradovoj pastirskoj kući udaljenoj od sela. Ovde te kuće zovemo trla. U njoj sam ja pre toga rođen, a sam Draža mi je dao ime Slobodan, verujući u slobodu. Za to vreme, ta kućica je bila Ministarstvo vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije, jer je Draža baš tad imenovan za ministra vojnog – setno priča Slobodan Hadžić.

 TESTAMENT

UBIJENI Milorad i supruga Miljojka nisu imali dece. Pred tadašnjim Sreskim sudom u Milanovcu, Miljojka je testamentom 1957. svu svoju imovinu, bolje rečeno ono što joj je od imovine ostalo posle komunističke otimačine, zavetovala deveru Rajici. Do svoje smrti udovica Miljojka je živela sa Rajičinom porodicom u istom domaćinstvu.

 

M. Bošnjak