• 29 маја, 2020

Ulična scena i violina dovoljni za sreću

Muzika Danila Anđelkovića (36) juče je zaustavljala ljubitelje klasične muzike na ulicama u Gornjem Milanovcu. Brojne prolaznike je svojim muziciranjem naterao da se, bar na kratko, zadrže na gradskom trgu. On je, kaže, ulični svirač koji je, pre beogradskih ulica, moć zvuka violine najpre proverio na uličnim scenama evropskih metropola Beča, Trsta, Pariza, Praga, Dubrovnika…

Danilo je završio Fakultet muzičkih umetnosti, smer viola, ali zbog boljeg zvuka svira violinu. Ovaj diplomirani violista posao u školi zamenio je uličnim sviranjem, jer je to, kako sam kaže, ono što voli da radi i u čemu ima potpunu slobodu.

Danilo, vraća sećanje kada je i kao dospeo do ulične scene, koja su, pre nego što su je zvanično priznali za umetničku pozornicu, nazivali „mestom prosjačenja“.

– Jedan sam od retkih školovanih muzičara u Srbiji koji sviraju na ulici. Počeo sam u inostranstvu i za šest godina, koliko se bavim ovim poslom, obišao sam oko 60 evropskih gradova. Poslednjih godinu ipo dana sviram samo u Srbiji koja me je svojom lepotom potpuno osvojila. Radio sam, najpre kao profesor u muzičkoj školi, sve dok nisam otkrio moćnu uličnu scenu – priča za naš portal Danilo Anđelković, violinista.

Danilo Anđelković juče je, svojom muzikom, na milanovačkom korzou, mnogima ulepšao dan. Obišao je većinu gradova u Srbiji, a za naš gard kaže da je očaravajući i da je, svirajući ovde, imao utisak da je u nekoj evropskoj metropoli.

– Očaran sam Gornjim Milanovcem, kao i ljudima o kojima sam stekao utisak da su dobri, fini, druželjubivi i kulturni. Zadovoljan sam reakcijom ljudi, koja je svakako bila pozitivna. I u Milanovcu, kao i u svakom gradu u Srbiji, postoji da tako kažem „građanski sloj“ koji voli kulturu Starog kontinenta.

Gradove u kojima će da svira bira, kaže, „po mapi“ i „na preporuku“, a veličina grada nije garancija da li će imati dosta ljudi na ulici.

– Gradove biram po mapi. Zanimljivi su mi oni koji imaju oko 30-tak hiljada stanovnika. Moram da kažem da postoje gradovi koji imaju malo stanovnika, a puno ljudi na ulici, i obrnuto. Takođe, uputim se u neko mesto i „na preporuku“, jer sam od nekoga čuo nešto zanimljivo. Tako sam i došao u Gornji Milanovac.

Kratak razgovor privodimo kraju dok Danilo pakuje svoju violinu, kaže da mu se Milanovac veoma dopao kao i milanovačka publika.
– Ovoga puta preporuka jednog poznanika pokazala se kao prava stvar, jer iz Milanovca odlazim preplavljen pozitivnim utiscima. Očaran sam. A sutra, već, Aranđelovac, pa Mladenovac… – kaže violinista koji je po svemu sudeći svuda dobrodošao, jer je muzika koju svira svuda prepoznatljiva, prihvatljiva i razumljiva.

 

gminfo.rs

Saša Ratković

Prethodni članak

Deo Rasadnika petnaest dana bez ulične rasvete

Sledeći članak

Pripreme za maraton u Helsinkiju